Gde su naše firme prema evropskim

 Ima tu i nekih naših, monopolskih, firmi.

 Ono što mi je interesantno da je centralna evropa po njima na potezu od Poljske do Slovenije, Makedonije i Ukrajine.

 Centralna Evropa bi trebalo da bude jednaka srednjoj evropi, pa sam konsultovao vikipediju:

http://sh.wikipedia.org/wiki/Srednja_Europa

Srednja Evropa je evropska regija slabo definisanih granica, između Zapadne, Istočne, Južne i Jugoistočne Evrope. Nakon propasti komunizma koji je Evropu delio na Istočnu i Zapadnu, region je ponovno dobio na značaju kao jedinstven kulturno-civilizacijski prostor i jedinstven politički i privredni centar evropskog kontinenta. U političkom pogledu Srednju Evropu čine sledeće države:

* Nemačka
* Poljska
* Češka
* Slovačka
* Švajcarska
* Lihtenštajn
* Austrija
* Mađarska
* Slovenija
* Hrvatska (severni deo)
* Srbija- Vojvodina
* Rumunija (zapadni deo)

---

Stoga mi nisu jasni naslovi u novinama kako su naše firme među najjačima u EVROPI!!!

Sedam srpskih kompanija našlo se među vodećih 500 firmi centralne Evrope po ostvarenom prihodu, a tu listu juče je objavila revizorsko-konsultantska firma "Dilojt". Najbolje rangirana firma u Srbiji je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je ostvarila najveći prihod u zemlji u 2007. godini. S prihodom od 3,6 milijardi evra, NIS je zauzeo 20. mesto na listi 500 najboljih firmi u centralnoj Evropi.

Elektroprivreda Srbije nalazi se na 79. mestu s prihodom od 1,64 milijarde, a trgovinska firma "Delta M" zauzela je 106. poziciju s prihodom od 1,34 milijarde evra. Među najvećim kompanijama centralne Evrope našli su se i PTT Srbija – na 112. mestu, Telekom Srbija – na 155. mestu, smederevski "US Steel" – 170. poziciji i "Srbijagas" – na 253. poziciji.

Inače, prva tri mesta na listi zauzeli su poljska energetska kompanija "PKN Orlen", čiji je prihod 2007. godine bio 16,86 milijardi evra, zatim mađarski "Mol" sa 10,32 milijarde evra i češki proizvođač automobila "Škoda" sa skoro osam milijardi evra.

Srpske kompanije čine 1,6 odsto liste, dok se nijedna kompanija iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine nije plasirala među 500 najboljih firmi centralne Evrope.

Od zemalja bivše Jugoslavije, na listi je najzastupljenija Slovenija sa 18 kompanija, od kojih je najuspešniji "Merkator" zauzeo 40 mesto, slede "Petrol" i "Gorenje". Od 12 kompanija iz Hrvatske, najvišu, 17. poziciju zauzima INA, a sledi je "Agrokor", koji je na 32. mestu. Jedina makedonska kompanija koja se našla na toj listi jeste Rafinerija nafte OKTA – na 395. mestu. Najveći deo liste zauzele su poljske kompanije – 34,3 odsto, ili 176 firmi, češke – 15,4 odsto, zatim mađarske – 14,4 i ukrajinske – 13,4 procenta. Kako se navodi u saopštenju "Dilojta", svaka četvrta kompanija je u državnom vlasništvu, dok su ostale u većinskom privatnom vlasništvu. Najzastupljeniji je energetski sektor sa 37,9 odsto, sledi proizvodnja sa 26,7 odsto i široka potrošnja i transport sa 20,7 procenata.

"Dilojt" je rangirao i 100 banaka s najvećom aktivom i 50 najvećih osiguravajućih društava, a na toj listi našle su se: Banka Inteza (78. mesto), Komercijalna banka (84. mesto), Rajfajzen banka (85. mesto) i Hipo Alpe-Adrija (89. mesto).

Dva najveća osiguravajuća društva u Srbiji na listi su 50 najuspešnijih iz oblasti osiguranja, i to "Dunav osiguranje", koje se našlo na 36. mestu i DDOR "Novi Sad", koji je na 40. mestu u regionu.

U saopštenju se navodi da su informacije prikupljene iz javno dostupnih baza podataka, od kompanija i na osnovu procena "Dilojtovih" stručnjaka. Inače, ta firma pruža usluge revizije, poreskog, poslovnog i finansijskog savetovanja javnih i privatnih preduzeća u 140 zemalja i ima 165.000 zaposlenih.

---

Moglo bi se postaviti pitanje zašto prodajemo rusima NIS za 500 miliona evra kada je višestruko profitirao samo prošle godine. Ali, to je za neku drugu temu i treba drugačijih argumenata.

Ja bih ovo tumačio kao odnos firmi u istočnoj evropskoj regiji. U odnosu na zapadnu evropu, ipak su samo pojedine Poljske, Mađarske i Slovenačke firme dostojne te konkurencije, a ovo tvrdim ako se izuzmu monopolske i drđavne firme.