Srbija na neprocenjivom bogatstvu

Na jugoistoku Srbije više od jednog veka eksploatisan je najkvalitetniji mrki ugalj na Balkanu – u kopovima i revirima Aleksinačkih rudnika. Međutim, ugalj se već gotovo dve decenije ne kopa i ne vadi iz utrobe zemlje. Posle velike nesreće 19. novembra 1989. godine, kada je u jami „Morava” od eksplozije metana poginula cela jedna rudarska smena i udarnička brigada a život duboko pod zemljom izgubilo 90 rudara, ugljenokop kod Aleksinca je zatvoren.

Odmah posle zatvaranja Aleksinačkih rudnika počelo je zagovaranje eksploatacije uljnih škriljaca, za koje je posle brojnih istraživanja sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, rečeno da su među najbogatijim u Evropi. U okolini samog Aleksinca, bukvalno svuda u aleksinačkoj kotlini, ali još više u atarima sela Subotinac, Kraljevo, Bradarac, Bovan, Mozgovo i drugih, utvrđeno je veliko rudno bogatstvo i bogatstvo u uljnim škriljcima za koje je procenjeno da bi mogli da se eksploatišu i više od 50 godina. Poslednja velika i ozbiljna istraživanja obavljena su 2003. godine, kada je Slaviša Krstić bio predsednik opštine Aleksinac. Krstić za „Politiku” kaže:

– Nije nikakva tajna da uljni škriljci kod Aleksinca predstavljaju ogromno i neprocenjivo bogatstvo Srbije i o tome se već decenijama veoma dobro zna. Međutim, kad god je trebalo nešto konkretno učiniti i preduzeti da se zaista organizuje i započne eksploatacija škriljaca, ostajalo se na pričama. Poslednji put, pre šest godina obavljena su velika istraživanja, koja su inicirana iz Kanade i tada je utvrđeno da su nalazišta uljnih škriljaca kod Aleksinca među najbogatijim u svetu, jer sadrže u proseku između 12 i 18 odsto nafte.

Geolozi i drugi stručnjaci su, posle svake analize, predlagali eksploataciju škriljaca od koje bi velike koristi najviše imala država Srbija, potvrdio je za „Politiku” i Slobodan Milosavljević u sektoru za rudarstvo i nemetale Regionalne privredne komore Niš:

– Više puta se, pored geoloških istraživanja tokom kojih je utvrđeno izuzetno bogatstvo nalazišta, govorilo i o velikoj ekonomskoj isplativosti eksploatacije uljnih škriljaca. Ogromna je šteta što još ništa nije preduzeto, – kaže Milosavljević.

O uljnim škriljcima i bogatim nalazištima kod Aleksinca najviše se govorilo tokom izbornih kampanja. Zanimljivo je da je ovog puta obnavljanje ideje o eksploataciji došlo nakon najnovijih velikih poskupljenja nafte na svetskom tržištu, a samim tim i najvećeg skoka cena benzina i ostalih naftnih derivata u našoj zemlji... Procene eksperata su da bi „hladnom preradom”, koju su predlagali stručnjaci iz Kanade, od uljnih škriljaca Srbija mogla da dobija godišnje gotovo polovinu onih količina nafte koju sada uvozi...

Da li Srbija ima prave sopstvene energetske potencijale i koliko se o njima zna i da li se uopšte koriste? Kod Aleksinca je, nema dilema, jedan od odgovora.