Rodoljub Živadinović za Novosti: Pčelarstvo učio od dede.

Za izuzetne zasluge u unapređenju pčelarstva, dr Rodoljub Živadinović (41) iz Žitkovca kod Aleksinca, nedavno je, povodom Dana državnosti Srbije odlikovan zlatnom medaljom. Lekar specijalista epidemiologije i apiterapeut, prvi je pčelar u Srbiji koji je primio ovako veliko priznanje. On, pak, kaže da ga ne doživljava kao lično nego kao priznanje svim pčelarima članovima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) čiji je predsednik od 2008. godine, najmlađi u istoriji ove organizacije.

Oni koji ga poznaju tvrde da je dr Živadinović živi dokaz kako se uspešno prepliću posao i hobi, medicina sa pčelarstvom i apiterapijom. Iako je, kako kažu, dobio mnogobrojna svetska, evropska i srpska priznanja za razvoj i unapređenje pčelarstva, nemerljiva je, zapravo, njegova decenijska, beskompromisna borba za kvalitet meda na srpskom tržištu. Bilo je, podsećaju, i onih koji su mu zbog toga pretili, imao je i policijsku zaštitu, ali se izborio. Njegova upornost i sistematičnost važne su kockice u mozaiku današnje odlične pozicije našeg meda u svetu.

- Ljubav prema pčelarstvu “nasledio” sam od dede Dragoslava, ali iako me zainteresovalo u detinjstvu, pčelarenjem sam samostalno počeo da se bavim od 19. godine - priča dr Živadinović za “Novosti”. - Kao početnik, 1992. godine, imao sam osam košnica, ali se, s vremenom, sa “pristizanjem” novog znanja, uvećavao i broj košnica. Danas u selu Moravcu blizu Žitkovca imam 54 Fararove košnice na bagremovoj i livadskoj paši.

Kaže sagovornik i da bavljenje pčelarstvom nije slučajan izbor s obzirom na to da voli prirodu i logiku.

- Pčele su upravo to, neraskidivi deo prirode, svet u kome je sve logično, a jedan i jedan uvek daju dva. Nema nedoumica! S druge strane, pčele zaista zahtevaju da ih dobro razumete. Onima koji znaju biologiju, to je mnogo lakše, a mene je ta prirodna nauka uvek zanimala.

Da bi neko postao dobar pčelar, dr Živadinović poručuje da je neophodno mnogo predznanja i znanja, ali i neprekidnog usavršavanja. Učenje, čitanje specijalizovanih i stručnih knjiga i časopisa, posećivanje predavanja i seminara i razmenjivanje iskustva, samo su deo stalnih “aktivnosti” svakog dobrog pčelara.

- Srećan sam što je svim aktivnostima SPOS pčelarima omogućeno da žive od svog rada. Naravno, nije pčelarstvo zlatni rudnik, ne može se od njega obogatiti, ali sa 120-150 košnica, uz mnogo rada i stručnog znanja, može da se pribavi prosečna republička zarada, što je danas za većinu san. S druge strane i dalje me brine što se na tržištu još može naći “med” koji nije video ni pčele ni košnicu, pa se događa da otkupna cena bagremovog meda bude 430 dinara, a da se “isti” u prodaji može kupiti za 300. Zato zahtevamo da se posveti pažnja kontroli kvaliteta meda, da ne bude da Nemci jedu srpski med, a Srbi kukuruzni sirup - kaže sagovornik Novosti.

Prirodni lek

- Med je danas gotovo jedini proizvod prirode koji na trpezu dolazi u neizmenjenom obliku, onakav kako su ga pčele pripremile, bez aditiva, konzervansa i hemije. Kao lekar, takođe, znam da su mnogobrojna naučna istraživanja potvrdila da med jača imunitet, utiče na “sređivanje” krvne slike, značajno snižava masnoće u krvi... U Švajcarskoj su dokazali da roštiljsko meso, pre pečenja premazano medom ne stvara kancerogene materije koje se stvaraju na mestima gde meso pregori - otkriva dr Živadinović.