Razmimoilaženja oko eksploatacije škriljaca

Više od pola veka nije bilo resornog ministra u Vladi Srbije koji, više ili manje, nije zagolicao javnost pričom o eksploataciji uljnih škriljaca kod Aleksinca. Određivani su čak i rokovi, da bi i danas ova priča bila predmet razmimoilaženja i u sferi lepih želja.

Ministar rudarstva Milan Bačević i ministarka za energetiku Zorana Mihajlović takođe se razilaze po ovom pitanju. Početkom godine, ministar Bačević je izjavio da će njegovo ministarstvo učiniti sve da se „takav dobar razvojni projekat realizuje“. On je rekao da je ovaj projekat završen. Završena su istraživanja i laboratorijske analize, overene rezerve, a odmaklo se i u razgovorima sa različitim kompanijama koje pokazuju interes za instaliranje tehnologija.

Naglasivši, da će se u eksploataciji koristiti samo najnovija „čista“ tehnologija, jer će se tako dobiti veća količina nafte i maksimalno zaštititi životna sredina, Bačević tada nije želeo da kaže dokle se stiglo sa tenderom za izbor savetnika za pronalaženje strateškog partnera za eksploataciju škriljaca. „Novosti“ su početkom oktobra 2012. prenele ministrove reči da će tender biti raspisan do kraja godine.

S druge strane, prilikom posete Nišu, ministarka Mihajlović je nedavno, za razliku od kolege Bačevića, bila izričita da još ne postoje precizna istraživanja o količinama uljnih škriljaca sa kojima Srbija raspolaže, pa time ni u okolini Aleksinca, ali da postoje zainteresovani investitori i da država mora da odluči šta želi u toj oblasti, odnosno na koji način će to energetsko bogatstvo biti eksploatisano.

- Prvi korak je istraživanje i precizan podatak o količini uljnih škriljaca, a drugi korak, način organizacije eksploatacije. Hoće li to biti državna kompanija, sa većinskim ili manjinskim učešćem - rekla je ministarka, napomenuvši da se o tom drugom koraku još nije razgovaralo u Vladi.

I ona je podvukla da se najpre mora sagledati aspekt zaštite životne sredine, pa tek onda eventualno krenuti u eksploataciju.

- U gradu na Moravici nemaju ništa protiv eksploatacije škriljaca, pogotovu što bi bilo otvoreno nekoliko stotina novih radnih mesta. Kako kod vlasti tako i kod građana i Ekološkog pokreta Aleksinca, postoji velika sumnja da to neće biti moguće bez negativnog uticaja na životnu sredinu, bez obzira na tehnologiju.

Lokalnu javnost su iznenadile reči ministarke Mihajlović da su još nepoznate precizne rezerve uljnih škriljaca u okolini Aleksinca. Decenijama unatrag (sa podacima raspolaže i Aleksinački rudnik) baratalo se sa cifrom od najmanje 2,1 milijardu rezervi uljnih škriljaca u aleksinačkom basenu, iz kojih se preradom može dobiti deset odsto sintetičke nafte.Praksa pokazuje da se priča o nalazištu pokretala pred svake izbore, pri čemu je u igri bilo i ponovno otvaranje Aleksinačkog rudnika (zatvoren 1989) u kome je ostalo oko 28 miliona rezervi mrkog uglja.

ISTRAŽIVANjA su vršena u nekoliko navrata, a poslednje početkom prošle godine. Baratalo se cifrom od 500 i 600 hiljade tona nafte godišnje i proizvodljom koja bi mogla da počne najkasnije za šest do sedam godina.