Prvi međunarodni simpozijum o posledicama bombardovanja

Otvaranju simpozijuma prisustvovali su predstavnici države Srbije, Vojske Srbije, istaknuti teoretičari prava, predstavnici društvene sredine, advokati, udruženja boraca 1999. i drugih udruženja, studenti i mnogi zainteresovani pojedinci. U radu simpozijuma učestvovali su naučnici i advokati koji se bave ovim pitanjima iz Ruske Federacije, Nemačke, Kine, Italije, Kipra, Švajcarske i Srbije.

Mnogo je značajnih stručnjaka koji se bave pitanjima tužbi za stradale, izazvanih oboljenja i trajno zagađenje zemlje, prirode, voda i sredine Srbije i Crne Gore je prisustvovalo ovom skupu, ali da posebno istaknemo akademika dr Sergeja Baburina, prof. dr Vladimira Konjahina, prof. dr Aleksandra Korobajeva, akademika Jurija Golika, dr Tatjanu Minjazevu, prof. dr Ljudmilu Inogamovu-Hegaj, prof. Manfreda Mora, dr Tonija Šaoa, advokata Antonisa Kefalisa, a od naših dr Margit Savović, prof. dr Hatidža Beriša i prof. dr Srđan Aleksić.

Kada je reč o onima koji su pratili simpozijum treba reći da je prisustvovala dr Eva-Marija Miler, predsednica švajcarske koperative "Vreme-pitanja", koja je prva podigla glas protiv bombardovanja SRJ. U radu simpozijuma učestvovao je italijanski pilot Domeniko Leđero, rukovodilac "Vojne opservatorije" koji je pratio bombardovanja od Iraka, Avganistana, do BiH i SRJ i koji će dati raspoložive dokaze o štetnosti korišćene municije prilikom odbrane tužbi od posledica štetnosti bačenih sredstava po živote i zdravlje ljudi i okoline. Interesantan je bio i nastup Florijana Pfafa, majora Bundesvera-Nemačke vojske, koji je odbio da učestvuje u agresiji na SRJ, pa je iza toga udaljen iz Nemačka vojske.

Svi oni koji su govorili na simpozijumu složni su da je bombardovanje 1999. bilo štetno po zdravlje i okolinu, da je oslobađan pirelen-otrov pri gađanju naftnih postrojenja, da su u 2300 naleta avioni bacili oko 10-15 tona osiromašenog urana, da je uništeno dosta fabrika, objekata, bolnica,  kuća, jer je gađano 60% civilnih ciljeva, da je poginulo oko 2500 dece, vojnika, policajaca, povećana obolelost i smrtnost od raka i psihičkih stanja, steriliteta, rađanja dece sa zdravstvenim problemima i dr, a da je uništeno samo 8 tenka Vojske SRJ. Ustanovljeno je da su zagađene 12 lokacije na jugu Srbije, Pljačkovica kod Vranja, Bratuselce, Borovac, Ljiljance, Buštrenje i dr. u Opštini Bujanovac, Riljan kod Preševa, kao i rt Arza u Crnoj Gori. Mnoge lokacije su očišćene i radijacijski otpad skladiran u Vinči, ali je trajna obaveza da se stanje prati i preduzimaju mere u slučaju potrebe. Pojedinci, građani koji su oštećeni imaju pravo na tužbu pred domaćim sudovima, stranim sudovima gde je sedište onih koji su bombardovali ciljeve, a predlaže se i uvođenje ad hok sudova specijalizovanih za ovu namenu, u skladu sa važećim domaćim i međunarodnim pravom. Prve tužbe biće podnete već na jesen. O štetnosti bačenog osiromašenog urana zna se u Americi od 1943. da je 1980. publikovano da bi svako u SAD odgovarao za bačenih 10 grama ove supstance, a kamo li za velike količine, a 1995. vojnici KFOR-a su dobili posebna uputstva o ponašanju u zagađenim sredinama i sa gađanim ciljevima i da su italijanski vojnici bili iznenađeni zaštitnim sredstvima koja su koristili američki vojnici na KiM 1999, pa se smatra da je to uzrok oboljevanja italijanskih vojnika. Napomenimo i to da je citiran patrijarh Pavle koji je govorio da ne mogu da budu vernici oni koji čine zločin, a prof. dr Ljudmila Inogamova-Hegaj je pri putu iz Moskve za Niš razmišljala o tome da je bombardovana zemlja cara Konstantina, koji je rođen u Nišu, odnosno u Srbiji, kao i mnogi rimski carevi.

Prilog mejl akademika prof. dr Slobodana Neškovića za uspešan rad simpozijuma u Nišu:

Poštovani prof. Aleksiću,
"Sa posebnim uvažavanjem pozdravljam učesnike i podržavam sveukupne aktivnosti Vašeg naučnog skupa. Uveren sam da će te kompetentno sagledati aktuelnu tematiku u cilju pozicioniranja katastrofalnih posledica bombardovanja Srbije. Ovo se naročito odnosi na upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom, što se poslednjih godina razmatra u Italiji, Nemačkoj i drugim državama agresorima. Na taj način, relavantni međunarodni subjekti diskredituju kontroverzne zaključke Komiteta NATO-a iz 2001. godine. Konkretan doprinos definisanju istine o aktuelnom zločinu nesumljivo predstavlja koncipiranje sadržajnih zaključaka i preporuka konferencije. U kontekstu navedenog, predlažem da u nastupajućem periodu uspostavimo različite modaliteta saradnje između naših institucija. To u kontekstu obezbeđenja prosperitetne budućnosti narednim generacijama."
Srdačno,
Direktor CESNA B - Centra za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti, Beograd
Akademik prof. dr Slobodan Nešković

"Da,sve ste rekli Direktore,sem to da ja imam više objavljenih radova  iz ove problematike, nego svi oni ukupno, koji su u Komisiji i predstavljaju države. General u penziji nema zvanje ni inženjera ni profesora, a da ne govorimo o naučnom statusu. Nema dvojbe, ovde treba da budu ljudi koji poznaju ovu tematiku, ovako mala vajda. Problem treba sagledati sinergijski, kroz kvantifikaciju svih  eko-uticaja u toku i posle bombradovanja SRJ. Istina na naučno zasnovanim tvrdnjama, u protivnom sve pada u vodu."
Akademik SKAIN-Pukovnik ABHO Prof. dr Rade Biočanin, Redovni univerzitetski profesor
Naučni savetnik Evropskog defendološkog centra

Tekst i foto Boža Marković