Osvrt: Qvo vadis, Evropo?

Posle svih apela umnih ljudi da se Evropa ne cepa, pa onda ankete javnog mnjenja, (pouzdane koliko i one u Srbiji), čak su i kladionice u Britaniji bile na strani evrozagovornika!

Međutim, na najdemokratskiji mogući način, misli se na referendum, na kome odlučuje većina naroda, upravo ta većina želi razlaz s Evropskom unijom. Odmah je britanski premijer podneo ostavku. Tako to ide. Ubeđen sam da bi mnogi drugi na britanskom primeru mogli štošta da nauče.

Prvo, izbori, referendum i uopšte politički život prati  sloboda štampe i svi akteri u tom poslu potpuno su ravnopravni. Drugo, referendum se organizuje povodom najvažnijih državnih pitanja. Narod treba da odluči ono što je ključno po državu i budućnost; na primer ulazak ili neulazak u famoznu EU, promena ustava (što podrazumeva eventualno priznavanje neke nepostojeće države), eventualno članstvo u nekom vojnom savezu! Pogotovu ako je to neprijateljski vojni savez i narod ni po koju cenu ne bi prihvatio članstvo u njemu. I treće, ali nipošto poslednje, političari koji se zalažu za politiku koja nije prošla narodno izjašnjavanje momentalno podnose ostavku i nestaju iz politike zauvek!

To je aksiom. Tu nema rasprave. I baš u tome postoji razlika između stvarnih demokratija i onih drugih koje su demokratije samo na papiru. U Srbiji neki lideri  predvode stranke decenijama unazad. Biračko telo im se smanjilo, ima ih na nivou statističke greške, ali neprikosnoveni vođi ne odstupaju. Imaju rešenje za svaku priliku i situaciju. Uostalom u Srbiji novi šef stranke dolazi samo nakon smrti prethodnika ili ako je isti uhapšen i odveden recimo u Hag. Potom novoizabrani šef čvrsto drži konce u svojim rukama. Jeste da organizuje partijske izbore, ali on je jedini kandidat za predsednika stranke i prethodno su "partijske strukture" dobro pripremile teren.

Izuzetak čini Demokratska stranka, u kojoj je dolazilo do smene partijskog vođe i na nešto drugačiji način, no ništa više demokratski nego kod drugih. Takođe u Srbiji referendum se nerado raspisuje. Valjda zbog velikih troškova? Smatra se i narodno izjašnjavanje nepotrebnim troškom, premda Švajcarska najčešće pribegne baš takvom izjašnjavanju i za najmanju sitnicu. Poput radnog vremena trgovina! Naš premijer se upravo vratio iz Švajcarske, pa je mogao nešto da nauči o demokratiji alpske konfederacije!

Ne stoji ni argument da će Skupština, odnosno Vlada, kao izraz narodne volje na izborima legitimno zastupati pomenutu narodnu volju. Pobednici na izborima većinom jesu zastupali "Evropu koja nema alternativu", međutim i kod njih samih nisu svi za Evropu. Neke stranke iz te šarolike koalicije makar deklarativno zastupaju sasvim drugačiju političku opciju od EU. Zatim i sami glasači najjače stranke i njenog vođe nisu automatski evropljani.

Lično poznajem neke od tih glasača. Neki ne znaju ni šta je to Evropa niti kolika je, a najmanje šta Srbija traži u tom društvu. Ima ih koji su glasali Vučića (ne i stranku ili koaliciju) jer samo njemu veruju pošto postavlja kamene temeljce, zapošljava masovno, vodi nas u svetlu budućnost. Dobrim delom su takvo uverenje stekli i zbog pomanjkanja informacija, medijske dominacije vladajuće garniture, kao i zbog brojnih drugih sitnica koje život znače, u ovom slučaju pripomognu da se domognete glasova.

Sve to nije povezano s demokratskom tradicijom, koju opet Britanija oličava, pa da bi ostvarili budućnost moramo da primenjujemo praksu sadašnjih demokratskih društava.

A s našom političkom praksom, nasleđenom iz 19. i 20. veka, kao i s onom posle 5. oktobra da raskrstimo. S takvom demokratijom će nam i budućnost biti poput sadašnjeg trenutka, a uvek može biti i gore!

Miodrag Tasić