Nezdrava ishrana i mrtve životinje

Ishrana

Sama reč naslovna onog poglavlja zvuči osnovno, osnovno i jeste, jer ono što jedeš to si ti... neki su rekli. Nije baš to sve tako bukvalno, ali... U suštini svet se bogati na osnovu tuđih slabosti, ali malo bolje pogledate, shvatićete da to jeste tako, ali da razbijemo mrak.

Čovečanstvo se hrani mrtvom hranom, neki 80%, a neki 80% živom, pak drugi 100% živom. Sada, nailazio sam na pitanja: kako da jedem pasulj ako je živ, kako da jedem živu životinju, 'ajd' živo jaje, ali kako pšenicu, raž, pile... Pa personu, zašto misliš da ne možeš jesti, možeš sve to. Zamisli, još dok nije pronađena vatra i termička obrada nije bila moguća, jeli su živo, znači ti si fina sada, i dok ga dodatno ne začiniš ne možeš jesti.

Hleb se pravi od kvasca koji je buđav i samim time ima plesni u njemu, i on naraste, a svi znamo kada pojedeš hleb, kamen stavio si u sebe, kao ciglu. Šta imaš zdravog i hranljivog tu? Ono, devojkama što su noge pune nekog celulita, zar vas taj celulut ne podseća na testo kada se mesi sa onim faltama, da to je zato jer jede testo "šta jedeš to si". To je začarani krug, što više unosiš mrtve hrane u sebe, više ti je potrebna. Magija, ovi nas hranom truju, a farmakolozi leče... i idemo...

Energija

Energiju kojom ćete vladati i raspolagati zavisi od ishrane, takođe. Ako si pojeo nečije dete, majku, oca, ili njegove unutrašnje organe, ne možeš biti pun energije. Kada trebaš leći i spavati, ti za boga ne možeš se uspavati jer gladan si.... ahhah, zanimljiva pretpostavka, ali naravno, netačna. Ne možeš se uspavati jer tebi nije život san i posao, ti si energija koja luta, živi, ali navika je da se uspavamo da bi sve prošlo, ali ne prolazi, mi smo ti koji prolazimo. Dakle kada ti se "spava" (tebi se ne spava, već dresiran si da spavaš u to vreme), progutaš neku pogaču, neku masnoću u vidu sarmi, nečeg začinjenog, picu, i sit si uspavaš se, nije tačno. Uspavaš se jer si dresiran i godinama unazad učen, a spavaš jer organizam te ne može održati budnim, jer mora to smeće koje si uneo da preradi i isključi sve tvoje funkcije da bi se izborio, i uspava te.

To je isto kao kada preopteretiš strujno kolo neprestanim radom i izbaci osigurač. Razmisli, kada jedeš testo noge kao balvani teški, kada jedeš meso nervoza, pa onaj što je ubio onu Tijanu Jurić, on bio mesar i stalno klao životinje, to je njemu duša postala.

Isplativost

Pojeo jednu ili 10 pljeskavica, gladan si isto kao i prežvakanja istih, pre toga, jednostavno više mesta nemaš gde da skladištiš to, jer je želudac pun i prestaneš. Sada dok pljeskavica od 200 gr košta kao 4 kg voća, tu je ekonomičnost. Šta u pljeski ima, još kada stave začine, kupuse, kajmak, papričice... to je moja baba zvala drugačije kada je tim kombinacijama hranila svinje. Koliko je ispplativo da nešto kupiš, doneseš kući prevozom (pošto se u velikim gradovima kupuje nedeljno), to isto staviš u zamrzivač, pa u frižider, pa ga onda tučkaš, seckaš, soliš da bi ga prižio, nakon toga pohovao (nerođeno pile), i sve to kada spremiš staviš u tanjir (sve posude za korišćenje se moraju oprati, jer smredeće na smrt). Pa, naknadno taj tanjir, pošto su ostali ostaci životinja staviš ponovo u frižider. A sve vreme si te životinje, te tikvice, taj hled začinjavao, solio, stavljao prelive, jer zaboga, ne voliš ukus smrti.

Izračunaj ti, koliko ti struje ode, a stalno kukaš kako je problem u visokoj ceni isto, računaj stajenjem na nogama koliko si dnevnica mogao raditi bez da ubiješ nekog. I obrati pažnju, na sve to se troši struja, a kukate kako je skupa, kako nemate vremena za porodicu, kuvanje, pranje, budite se kao da ste orali... pa nemate, jer ste tako vi izabrali.

Realnost

Kada čovek, tj njegova duša napusti njegovo telo on se raspada, i mi ga pokopamo u raku, jer je mrtav i nije ekonomičan, i oseća se raspadanje leša. A, kada ubijemo tradicionalnu hranu, mi to zakopamo u sebe i posle trčimo kod lekara, jer se i taj leš raspada u nama ''nisam pušio, nisam pio alkohol i odaklee mi bolest'', ne razmišljaš da se hranio mesom nisi, već patnjom, strahom, gnevom, zarobljeništvom, bolom, tugom... životinja koje si pojeo, jer i ta neka životinja je nečija majka, ćerka, sestra, otac... isto isto samo drugačije, jer mi smo.

Kolike smo kukavice, i licemeri, zalažemo se za raznopravnost svih, a na kraju ubijamo životinje oružjem, gladnim ili vatrenim... Da, lov sport, pa isto je sport kada su naši osvajači jurili naš narod po šumama, to isto rade lovci, na njihom životnom staništu ubijaju njih samih, a posle vam nije pravo kada neko ubije nekoga na ulici, pa mi smo ubijenje sveli na normalno.

Ovi kao vole životinje pa čuvaju ljubimce kućne, ali ne zato što ih vole, već imaju benefit - zaradu od njih, jer trguju.

Istorija

Prvo je izmišljen točak, pa je taj točak zakačen za marvu, koje je vukla zaprežna kola, pa je onda izmišljena parna lokomotiva, koje je ložena drvima, pa ugljem, lož ulje, pa tečnim gorivom, pa na struju u novije vreme... Sada postoje i oni automobili koji idu na solarnu energiju, sve što je čovek napravio kao najinteligentnije biće, radi i napreduje, a on samo se hrani isto, mrtvim životinjama, mrtvim testom, sve što ima pol ne treba se jesti.

Mrtve životinje

Ne treba konzumirati slaninu (niti svinjetinu uopšte), jer je rekao neko nekad "NE UBIJ".

„Ne treba jesti životinje koje preživaju ili imaju podeljeno kopito jer je takva hrana nečista“.

Razlog za to jeste izbegavanje hrane od koje bi mogli da se razbolimo. Svinje i drugi svaštojedi, poput račića i somova, tu su da održavaju Zemlju čistom i nisu namenjeni za ljudsku konzumaciju. Svinje nemaju znojne žlezde i svi toksini koje unesu u organizam ostaju u njihovim masnim ćelijama kada ih jedemo.

„Životinjice koje gamižu zemljom su nečiste za organizam, poput lasice, miša, kornjače i drugih gmizavaca, puževa i krtice“. Ovo se opet odnosi na to da Gospod ne želi da ljudi jedu životinje koje skupljaju otpatke. To je opet zakon zdrave hrane, a ne neoprostivi greh. To u suštini nije greh protiv Boga, ali je greh spram našega tela.

Ovo je bio Đura i Đurine kućne čarolije, ne prestajem, i ne završavam se, uvek mogu, pa se kucamo grugom prilikom...