Državi bitna nafta, ne mari za ekologiju

Iako se još uvek ne zna kada će početi otkopavanje i prerada uljnih škriljaca u okolini Aleksinca, najvećeg ležišta uljnih škriljaca u Evropi, ime strateškog partnera Srbiji u eksplotaciji, biće poznata početkom naredne godine.

Jedno od čestih pitanja je ko će biti na dobitku, a ko na gubitku u procesu dobijanja sintetičke nafte iz dve milijarde tona uljnih škriljaca.

U opštini Aleksinac tvrde da ništa ne znaju o potencijalnim investitorima, a poslednji susret sa Estoncima, koji bi da 2016. godine počnu iskopavanje škriljca, imali su pre dve godine. Opštinsku vlast je tada, kako kažu, najviše zanimalo kakve će posledice površinska eksloatacija imati po okolinu.

Predsednik opštine Aleksinac Ivan Dimić kaže da je, prema rečima Estonaca, eksploatacija škriljaca teška industrija koja ne ide "ruku pod ruku" sa ekologijom.

Ne sporeći nova radna mesta i ekonomsku dobit, ekolozi upozoravaju da bi Aleksinac za nekoliko godina mogao da izgleda kao deo Kanade u kome se površinski kopa bituminozni pesak. Bili bi, tvrde oni, zagađeni zemljište, voda i vazduh, jer bi košava nosila čestice prašine i pepela do Bovanskog jezera i fabrike vode.

Vladimir Nikodijević, opštinski ekolog ističe da će vetar donositi aero-zagađanje, kako produkte sagorevanja, tako i suspendovane čestice koje će da se talože u gradu.

Aleksinčani kažu da su škriljci, po ko zna koji put samo predizborna priča, koja podseća na višegodišnja obećanja da će i rudnik uglja ponovo da proradi. Neki kažu da bi bili srećni kada bi škrljici ponovo proradili, dok neki smatraju da to nije dobro zbog zagađenja.

Rudarski stručnjaci ne kriju da će najveće ležište uljnih škriljaca u Srbiji prvih 30 godina ipak morati površinski da se otkopava. Istraživanja koja su pri kraju, potvrđuju procene da je debljina stene iz koje se dobija sintetička nafta kod sela Subotinca čak 80 metara.

Kvalitet škriljca izvađenog sa dubine od 190 metara biće laboratorisjki ispitan, ali, kako kažu, dovoljno je da se malo zagreje i da se oseti miris nafte.

Stručnjaci procenjuju da bi godišnjom preradom pola miliona tona škriljaca u okolini Aleksinca, moglo da se zadovolji 15 odsto potrošnje nafte u Srbiji.