Bliski susret Moravca i GMO u Americi

Evo tog pisma

Dragi moji prijatelji i sugrađani, dragi moji Aleksinčani

kratkim obraćanjem želeo bih da vam prenesem neka svoja iskustva i zapažanja koje sam uočio za vreme mog boravka i rada u zemlji u kojoj je sve počelo i gde je GMO hrana naširoko rasprostranjena, dakle govorim o Sjedinjenim Američkim Državama. Obraćam vam se sa neskrivenim ciljem da vas zagovornike nadam se zaustavim u svojoj nameri a vas  nesigurne učvrstim da istrajete i budete odlučni da istu zaustavimo dok ne bude kasno. Po struci sam inženjer prehrambene tehnologije i uglavnom sam radio poslove vezane za hranu, ne usko u svojoj struci, ali svakako prikupio sam neka vredna iskustva .

Već nakom prvih mesec dana nestao je da ga nazovem osećaj zadržavanja hrane koji  sam imao samo tada na početku i koji se još manifestovao smanjenim apetitom, nadutošću i pritiskom u centralnom delu stomaka. Sećam se kako sam i svesno i nesvesno bio fokusiran da ne kažem pod stresom za vreme obroka, jednostavno sam razmišljao i pokušavao da razumem kakave mi ovo signale šalje čulo ukusa i mirisa. Sve je u redu i na svom mestu, a opet rekao bih da se pomalo plašim i to od svog ručka. Do sada nikad nisam osećao receptore u ustima već samo ukus. Da, sećam se, mi sveži amerikanci - moravci gledamo se začuđeno i polako zbunjeno i nesiguno zvaćemo naš ručak i nosevima pokušavamo da uhvatimo neki miris. Čini me se kao da nos kaže ma ... može da bude, ali ne  mora da znači ,prepoznajem miris, ali duboko u sebi imam taj unutrašnji osećaj ne mora da znači. Za dva meseca skoro da sam se navikao, otvorio se apetit. Jedino na šta nisam mogao da se naviknem je hleb i to do samog. Hleb koji je svež 2 nedelje a ako ga držite u frižideru i cele tri nedelje, obogaćen kalcijumom i vitaminima.  

I tako se prvo ja pobunim protiv hleba, a odmah zatim i protiv industrijskog sira i rešim da to ne prihvatim u prvoj rundi moje amerikanizacije i normalizacije odnosa sa GMO hranom. Šta ću nemam gde, mora se jesti, a Trnjane daleko 12 000 kilometara još dalje nego odavde recimo Rusija, a i znam ove moje neće i nemogu da pošalju paket, najviše zakera ova naša državna pošta, podvlačim država, kaže propisi pa eto nemogu, inače zašto da ne.  Što se tiče hleba to se reši najlakše i najbrže, evo batice, tamo ti je jedna  mala privatna pekara  u vlasništvu porodice oni već drugu generaciju prave hleb, obradovao sam se grčki vlasnici naša braca, oni će me razumeti.

Mala pekara sva u staklu i mermeru puna kao oko, pa još šik lokacija takav i naziv kongresni (skupštinski) trgovački centar.  Braća Grci jedva rekoše dobar dan, noseve obesili do zemlje vidim, nešto ne valja kažem sebi samo da ih nije pritisnuo kredit, sve ostalo se može rešiti. Glasno nisam mogao ništa da kažem, zastao mi dah kako i ne bi $ 3.58  vekna i to još od 300 grama, a do maločas mi ameri nudili hleb 500 grama i to za $0.79. Vidim ja biće problema kad se vratim u stan, ima nas četvorica, dakle nema šanse da se usaglasimo i ako sam napravio važan napredak i to oko nasušnog nam hleba. Tako i beše, ma tarapana, hoće cimeri grcki hleb, ali po ceno od $ 0.79 kažu i grčki hleb i američka cena.

Ja južnjak, najviše sam za zajednički hleb i da se držimo zajedno, pa ljudi ne može drugačije, vidite li šta ga je. Da ne dužim ostadosmo za istim stolom hleb svako obaška i namirnice baška, s tim da smo jedan od drugog uzimali test parče, jer svako ima nešto drugo i uvek novi ukus, učimo kako da se normalizujemo .

Pre dve godine, te 2011. ukrstili su šarana i jegulju sa ciljem da šaran brže i više postigne rast i prinos i da nas spasu gladi. Ovi stariji amerikanci rekao bih i pametniji organizovali se, bila je i peticija za samo nekoliko dana milion i petsto hiljada potpisa. Iz nekog razloga bili su sigurni da će to uspešno zaustaviti proses, posebno kad su se tvorci te ideje ućutali, nema ih više na CNN-u da nas hrane. Učiš dok si živ.  Javiše narodu za mesec dana u dve rečenice da je novi šaran ozakonjen i još da su ga pustili u prirodu da se razmnožava sa prirodnom vrstom, kraj.

I sad se nameće pitanje zašto i kako ljudi konzumiraju tu GMO hranu? Odgovor je: toj hrani se dodaje žličica monosodium -glutaminata. Zbog tog dodatka ješćete je i vi bez problema, stvarno je ukusan.  MONOSODIUM GLUTAMINAT je OTROV, toksin i alergen. Monosodium Glutaminat je amino kiselina koja deluje stimulativno na neurotransmitere. MSG uzrokuje da nervne ćelije "ispale" električne impulse i to je osnova njegove upotrebe kao "poboljšivača ukusa" koji se trpa u sve i svašta. Obratite pažnju na etikete na vašim omiljenim proizvodima. Mnogi komercijalni prehrambeni proizvodi bez dodatka MSG-a ne bi bili jestivi, tj. bili bi bljutavi i neukusni ili bi se čak osećao loš okus u ustima koji bi podsećao da jedemo neki hemijski preparat, a ne prehrambeni proizvod. Eh, tu je kvaka, tu na scenu stupa MSG, upravo zato sva jela koja pravimo kod kuće, a u koja dodajemo vegetu ili slične preparate koji su puni MSG-a, imaju često istu aromu ili miris bez obzira na sastojke. Hrana postaje uniformna i često zbog ovih preparata nismo ni svesni koliko loše namirnice koristimo pri kuvanju. Sataraš od domaće paprike i one iz plastenika se razlikuje, miris i ukus su na strani domaće paprike, ali ako se onoj iz plastenika doda malo dodatka hrani koji sadrži MSG, njen ukus postaje prihvatljiv. Tako se u prehrambenj industriji MSG koristi da bi prikrio loše okuse, gorčinu i kiselost.

Monosodium-glutaminat izaziva i veliki broj pratećih efekata glavobolje, migrene, povraćanje, dijareja, napad astme, osipi na koži, lupanje srca, napad panike, potištenost, ostajanje bez daha, problemi sa ravnotežom, alergijski simptomi, crvenilo lica, promene raspoloženja, poremećaji ponašanja (kod dece i tinejdžera), mentalna zbunjenost, curenje iz nosa, otečeni podočnjaci, problemi sa prostatom i mokrenjem, lezije u ustima, depresija. Takođe, postoje trenutno istraživanja koja dovode u vezu Alzhajmerovu i Parkinsonovu bolest sa MSG-om.

Da vam više ne oduzimam vreme nadam se da sam pomogao, bilo kako. Za kraj, pošto moj traktor stoji sa balvanima u točkovima i jedva proizvodi samo za mene, vama evo još jedna fusnota, ako ništa drugo mislim da je interesantna. Cene pojedinih prehrambenih artikala u Americi prevedene u našim dinarima i kilogramima. Jedno organsko jaje što ti koka daje klase A priblizno oko 25 dinara. Kilogram mlevene govedine 425 dinara; kilogram paprike oko 510 din; krastavac tri komada za 85d; sveži crni luk vezica tri za 85 d; kilogram kupusa 50 d; vezica rotkvica jedan komad oko 115 d; glavica zelene salate oko 80 d; paradajz kilogram 480 d; tegla našeg ajvara 530 d; tegla meda oko 900 d; tegla kornišona oko 250 d; tegla makedonskog gotovog pasulja 400 grama (tavče na gravče) oko 520 d; kilogram jagoda oko 520 d, kilogram trešanja oko 850 d; litar mleka oko 90 d.

Srdačan pozdrav.
Iskreno i sa postovanjem,
Boban Ranđelović