Aleksinčanka dobila ime po televizoru

Džemina Nikolić iz aleksinačkog sela Gornji Ljubeš na svet je došla 20. januara 1968. godine, a njen otac Žarko proslavio je rođenje ćerkice kupovinom televizora marke "gemini".

Oduševljen kupovinom, u to vreme, ne za svakog dostižnog aparata, te njegovim brendom koji mu se učinio zanimljivim, odlučio je da sećanje na taj dan sačuva na originalan način. Ćerkici je dao ime Džemina, a zahvaljujući očevom gestu, ova Aleksinčanka je čitavog života doživljavala razne zgode i nezgode.

Prvi put je postala svesna da joj je ime čudno kada je krenula u školu. Nijedno dete se nije zvalo ni slično kao ona. Otac joj je bio zanatlija, pa su često menjali adresu stanovanja, jedno vreme boravili su u Sloveniji pa je stalno morala da objašnjava zašto se zove baš tako.

- Zbog imena su mislili da sam Romkinja ili muslimanka. Sećam se da sam se u vreme kada sam trenirala košarku susrela sa jednom ekipom iz Majdanpeka čiji je član bio i jedan mladić islamske veroispovesti. On me je odmah pitao jesam li "njihova". U prvi mah nisam shvatila zašto me to pita, a onda sam mu kroz smeh objasnila da se zovem po televizoru - priča Džemina.

Kaže da ocu nije zamerila zbog imena, ali priznaje da je često želela da se zove drugačije.

- Želela sam da se zovem Ana, ali nisam htela da menjam očevu odluku. Sa suprugom sam se znala odmalena. On je znao zašto se zovem tako, ali mi je priznao da su ga njegovi prijatelj često pitali je l' se oženio Romkinjom. I moja ćerka je uvek kada je trebalo da se upiše ime roditelja, navodila očevo ne želeći da objašnjava zašto joj se majka zove kako se zove - nastavlja Aleksinčanka.

A, zbog nesvakidašnjeg imena Džemina je morala da dokazuje ko je i pred državnim organima.

-  I kada ostali nisu, ja sam morala da pokazujem državljanstvo jer su zbog imena sumnjali da sam Srpkinja - priča ova žena.

Dodaje da Džemina nije tako loše ime, kako je mogla sve da se zove, s obzirom na očevu odluku da ćerku nazove po televizoru.

- Ne znam šta bi se desilo da je u to vreme bilo "samsunga", kako li bih se tek tada zvala. Eto, brat mi se zove Goran, sestra Vesna, a samo ja imam ime po televizoru - priča smejući se Džemina.

Kaže da joj je žao što svog "imenjaka" nije sačuvala, jer ga je otac zamenio savremenijim aparatom.

- Bio je to dobar televizor, imao je i svoj regal, otvarao se i zatvarao harmonika vratima. Otac ga je prodao kada su crno-beli televizori izašli iz mode - objašnjava Džemina.

To što je otac nazvao po televizoru možda je na neki način nagovestilo i njenu budućnost. Kao članica udruženja koji se bave očuvanjem tradicionalnih srpskih proizvoda pojavljivala se u televizijskim emisijama, uključujući i "Kuhinju moga kraja".