Aforizmi Miodraga Tasića

Žena me tuče, ništa ne pišem i znam da ništa ne znam. Još da se otrujem, pa sam isti Sokrat!

Nisam Diogen, mada obožavam bure!

Tek kada sam upoznao pesnike shvatio sam zašto niko od njih ne piše misaonu poeziju!

Većinu književnih dela čine strogo konspirativna ostvarenja. Niko to do kraja nije istražio!

Knjiga je velika dragocenost. Mnogi se ne usuđuju ni korice da joj otvore!

Dobar, loš, ološ... Transformacija perspektivnog opozicionara!

Ako želiš društvo ne penji se u visine!

Socijalizam je definitivno ukinuo eksploataciju čoveka od strane čoveka. U ovome danas čoveka eksploatiše nečovek!

Plate zaposlenih strogo su čuvana tajna. Polovina zaposlenih nikada je neće otkriti!

Geslo iz Aušvica: Arbeit macht frei, - rad oslobađa, kod gospodara tranzicije doživljava reinkarnaciju!

Nakon svakih izbora narod može samo tužno da konstatuje da smo pali s konja na magarca!

Velika je sujeta malih ljudi!

Demokratija je uvek mlada pojava. Svaki vođa smatra da je s njim začeta!

Brine me poplava mladih snaga na političkoj sceni. Svaka poplava ostavi šljam za sobom!

Srbija je velika tajna. Ni granice joj se ne znaju!

Za sve postoji prvi put, osim da stoka postane čovek!

Duša nam visi o koncu, ali to je konac koji delo krasi!

Odliv mozgova ima i dobru stranu. U Srbiji više nije moguća krađa intelektualne svojine!

Obešeni je uvek bar za dve glave iznad drugih ljudi!

Aforizam je obično kratka forma za iskazivanje plitke pameti!

Izgradili smo tako uspešno društvo kakvog nadaleko nema. Možda tek tamo u srcu Afrike!

Pametan čovek sumnja u sve i svakoga, a najviše u sebe, dok budala jedino u sebe nikada ne posumnja!

Najbolje rezultate daje politika koja razdraženog i gnevnog neprijatelja na kraju načini mrtvim hladnim!

Ne treba pretiti praznom puškom čak ni kada buzdovan stoji pred vama!

Predsednik nije Bog, mada i on ima svoje stado!

Razlika između velikih i malih ljudi samo je u broju unesrećenih koje imaju na savesti!

Naše najveće mogućnosti su u iskorišćenju neiskorišćenih mogućnosti!

Srbija može da hrani pola Evrope, ali za početak nek nahrani svoj narod!

Kriza je toliko duboka da mnogi i pored povoljne cene hleba jedu govna!

Rad na crno, život na veresiju, lopovluk... Ne, ne govorim o krizi. To je naše juče, danas, sutra...

Ostani glup, jer život je kratak, a glupost večna!

Razlika između nas i Zapada: Zapad neguje teatar apsurda, a mi državu apsurda!

Država mora da se bori za svakog Srbina. Mi druge prijatelje nemamo!

Iskustvo mi kazuje da ljudi svare i ono što pas s maslom ne bi pojeo!

Čoveku koji se vrti u krug svaka tačka je polazna!

Puno je razloga za optimizam. Gore ne može biti!

Upotrebu svinjskog mesa u ljudskoj ishrani treba hitno zabraniti. Ili legalizovati kanibalizam!

Nisam pristalica da se hvatamo za slamku spasa. Predlažem da se prihvatimo motke!

Sudbina jednog društva u mnogome zavisi od količine đubreta koju je stvorilo!

Na osnovu sadašnjosti siguran sam da se u budućnosti neće govoriti o slavnoj prošlosti!

Vrednost diploma toliko je opala da s njima ne može ni dupe da se obriše!

Birači se ne opredeljuju više za one od kojih nešto očekuju u budućnosti, već za one od kojih su nešto unapred dobili!

Prava invalida podignuta su do neslućenih visina. Eto, retardirani čak upravljaju državom!

Nova vlast dalekovido poručuje da najgore tek predstoji!

Pogrešan je utisak da se zemlja smanjuje. U stvari, samo je povećan broj budala na istom prostoru!

Odmah su ga pročitali. Ne može magarac da lije krokodilske suze!

Najteža je uvreda kad po tebi sere golub prevrtač!

Što manji čovek, to sitnija duša!

Mali mozak jedino u velikoj glavi živi u komociji!

Ne živim od danas do sutra, već do trenutka dok me ne ulove uterivači dugova!

Rad je stvorio čoveka, a ovi danas, oni su plod višedecenijskog nerada!

Siromaštvo duha nadomešćuje se primenom dvostrukih standarda!

Sudeći po natalitetu izgleda da u Srbiji niko nikoga više ne jebe!

Razlika između žene i šibice: šibicu kresneš, pa upališ. Ženu, ako želiš da krešeš, moraš prvo upaliti!

Moto balkanskog Kazanove: obalim, pa opalim!

Ispovest balkanskog Kazanove: imao sam Jelenu, Milku, Zorku..., ali sida mi je došla glave!

Ljubav se ne može kupiti za novac. Ja sam, međutim, skroman. Zadovoljan sam i seksom!

Drastično je opalo kršenje ljudskih prava. Većina stanovništva sebe više ne doživljava ljudima!

Narod koji vazda tavori na dnu nikad neće propasti!

Sloboda mišljenja zagarantovana je zakonom, ali svi izbori pokazuju da narod to pravo ne koristi!

Nacionalnim manjinama dali smo maksimalna prava. U dogledno vreme mogu i na sopstvenu državu da računaju!

Naši temelji duboko su u zemlji. Sve ostalo je već spaljeno!

Ljude premazane svim mastima ne možete pustiti niz vodu.

Dokazano je da lajanje za skupštinskom govornicom donosi daleko beznačajnije efekte od olajavanja u kabinetima zapadnih ambasada.

Sreća pomaže hrabrima, dok pametan investira u sreću. Najčešće u kešu.

Ministar odbrane očigledan je primer da je buzdovan još uvek oslonac vojske.

Neumesno je porediti Srbiju s Titanikom. Na Titaniku su tonuli i bogati.

Prost, jednoličan čovek nikada ne postane uspešan. Minimalan uslov za uspeh je da si makar dvoličan.

Nema nedodirljivih. Samo su neki neuhvatljivi.

Mi više ne radimo na popravljanju budućnosti. Radije prepravljamo prošlost.

Pripadam grupi teško razočaranih satiričara; svaki poslanik ili ministar mnogo je smešniji od mene. Premijeru skidam kapu, a predsedniku nisam ni do kolena.

Optimističke prognoze kazuju da će ova godina biti mnogo teža od prethodne.

Da je vladajuća garnitura ostvarila makar nešto pozitivno bilo bi to negiranje prirodnih zakona. Da od govana pita ne biva.

To na kakvim mlađima svet ostaje starijima neda mira spokojno da umru.

Plenili su šarmom, uljudnošću, vaspitanjem, a najviše desnicom rukom.

Projekat „Velike Srbije“ u startu je bio sabotiran. Realizacija je bila poverena Crnogorcima.

Stanje u Crnoj Gori očigledan je dokaz da istraga Poturica nije sprovedena do kraja!

Shvatio sam da će brod potonuti kada sam video da pacovi beže u zavetrinu.

Kako opstati uz život na dugom štapu ako imate kratak fitilj?

Prednost monarhije u odnosu na republiku je u činjenici da u monarhiji dvorska budala ima samo jedno zaduženje.

Do dna ćemo dospeti tek pošto počistimo talog.

Suštinska razlika između koalicione vlade i drumskih razbojnika ogleda se u redosledu poteza; drumski razbojnici prvo pljačkaju, a onda dele plen. Koaliciona vlada najpre deli resore.

Tresnuli smo na zemlju, ali propadanje može biti i dublje!

Definitivno smo ostvarili komunistički ideal; radimo prema mogućnostima, zbog pomanjkanja posla i manje od toga, a dobijamo prema potrebama. Pogotovu što smo potrebe sveli na nivo pećinskog čoveka.

Svaka vlast teži da omogući blagostanje stanovništvu. Nevolja je samo kad uspe da usreći dvadesetak familija!

Departizacija i deratizacija  dva su različita pojma, ali ostvaruju isti efekat po društvo!

Nismo uklonili nehigijenska naselja, ali se zato kvalitet života ostalih naselja ubrzano približava onom u nehigijenskim!

Ni kao cirkus nismo na visini. Previše je klovnova u društvu, a premalo krotitelja divljih zveri!

Pristalice vlasti ističu da upravljački sloj predstavlja sliku i priliku društva, dok kritičari vlasti potenciraju da nas vode idioti. Istina je kao i uvek negde na sredini!

Lako je biti Srbin u Rimu, Beču, Berlinu... Budi Srbin u Srbici, Zagrebu, Sarajevu, na Cetinju...

Naša gostoljubivost ide tako daleko da nam i neprijatelji priznaju da se kod nas osećaju kao kod kuće!

Homoseksualci u Srbiji su jedina kateogorija ljudi koji su ponosni na svoj položaj!

I sudnji čas može biti spas. Od ovakvog života.

Znam šta bi bio spas, ali ne smem da predložim njegovu smenu, da mi kičmu ne bi slomili!

Umesto predgovora

Čemu knjiga satire danas? I kome je ona namenjena? U društvu u kome je po statističkim pokazateljima dvadeset posto stanovništva nepismeno. Što bi kod nas značilo da takvi nemaju osam razreda osnovne škole. Mnogi nemaju niti jedan dan proveden u školskim klupama. Zapravo, to su ljudi koji ne mogu sa sigurnošću ni da se potpišu, da pročitaju ugovore, da uplate raznorazne dažbine bez pomoći drugih, da popune formulare. Ali, tu već zalazimo u domen funkcionalno nepismenih. Kojih je svakako i više od onih iz prve grupe. Ovi drugi se ne snalaze u komunikaciji s državnim službama i organima,  ne vladaju savremenim tehnologijama, ljudi kojima pismenost ne služi čak ni za čitanje novina i časopisa. O čitanju knjiga ne treba trošiti reči uzalud.

Uostalom, po statističkim podacima (opet statistika) samo četiri procenata srednjoškolaca čita knjige. Mladi ljudi, koji za neku godinu treba da preuzmu najvažnije društvene poslove, ne traće vreme na literaturu. Tek svaki dvadeset peti budući profesor, sudija, lekar, inženjer, reditelj, službenik, novinar..., pročita  ponešto van okvira školske obavezne lektire. Dakle, za koga pisati knjige, pa još satirične? Satiričari nigde nisu omiljene ličnosti.

Ali, Srbija nije država poput drugih. Ni na polju satire. Srbija voli i poštuje svoje satiričare. Ne sve, naravno, već one izabrane. Svaka stranka, svaka vladajuća garnitura, svaki režim u Srbiji ima svoje omiljene satiričare. Neki su, doduše, omiljeni u svakom režimu. Satiričari za sva vremena i za svaku upotrebu. Takvima su otvorena sva vrata. Urednici novina i izdavačkih kuća, poslanici, činovnici u ministarstvima, ima ih na televiziji, radiju, u bezbrojnim komisijama, žirijima i slično. Paradoks je da su u Srbiji najpriznatiji kritičari društva upravo oni koji su najbolje prošli od tog istog društva. Jedan general, koji se gnušao da ratuje, za šta se školovao, ali se ne gnuša državne penzije, stanova i svih ostalih privilegija. Večiti poslanik i pređašnji zamenik ministra za kulturu, koji je podržao retrogradni zakon o informisanju, žestoko kritikuje isto to društvo od koga živi. Jedan satiričar je čak dobio nacionalnu penziju. Valjda stoga što je nemilosrdan prema društvenim anomalijama? Tako da je Srbija zbilja jedina država na svetu koja slavi svoje kritičare!

Ne treba zaboraviti samo činjenicu da ovi i slični satiričari nikada nisu napali svog vođu, (pod tim se podrazumeva predsednik stranke koji je takvog stvorio) odnosno, takozvane demokratske snage, proevropske, predstavnike Prve Srbije i slične nebuloze. Autor ove knjižice upravo te „snage“ smatra tvorcima „Žute demokratije“ i prema njima gaji posebnu inspiraciju. Ne iz nekog ličnog animoziteta, već stoga što su mu „žuti“ uništili svaku nadu, što su mu srušili iluzije, što su ga ponizili kao Srbina, kao građanina, što su mu ogadili današnji trenutak. O prošlom režimu, koji je izgleda nepravedno označen kao period najcrnjeg posrtanja Srbije, autor je zabeležio dve satirične knjige. „Žuti“ će biti počašćeni jednom. Ne stoga što je manje materijala. Naprotiv. Razlog je u slabom želucu pisca. Smučilo mu se. Da li će biti satiričnih knjiga o budućim usrećiteljima, neizvesno je. Autor svakako ne veruje da će nedostajati materijal za nešto slično. Biće toga u izobilju. Od ovih sada, pa i nekih narednih, prosto ništa više ne očekuje. Da ponovimo; potrošene su sve iluzije.

I evo odgovora na pitanje da li treba pisati knjigu. Treba. Zato što je potrebno zabeležiti taj slavni period „Žute demokratije“. Vreme sve leči. Sve se polako zaboravi. Ono što nije napisano, kao da se nije ni dogodilo. Autor je, doduše, najveći deo materijala iz knjige i objavio. U elektronskim časopisima: „Žikišon“, „Maksminus“, „Nosorog“. U štampanim medijima vrlo malo. Ne zna razlog, ali sluti da većina napisanog nije odgovarala dobro uhlebljenim urednicima. Ljudima koji nisu spremni da ugroze sopstveni položaj radi nepotrebne kritike svojih nalogodavaca. Zato je potrebno da ostane neki trag. Poput štampanog izdanja. Da se zna ko je šta pisao, mislio, govorio. Autor je prilično konzervativan. Još uvek daje prednost štampanom u odnosu na elektronski medij. I ako išta ostane od ovog naroda i ove države, posle svih usrećiteljskih eksperimenata kroz vekove, a koji se, nažalost, nastavljaju i danas, uz svesrdnu i svakovrsnu pomoć „međunarodnog faktora“, možda će neko i zaviriti između korica ovog sočinjenija. Malo li je?

Miodrag Tasić