Zlato iz Prijepolja

Utisak je stvaran i Prijepoljčani jesu gostoprimivi, jer još nisam čuo suprotan utisak. Od dočeka i truda da se zadovolje letači, do ispraćaja i želje, da se opet vidimo. Tu atmosferu pojačava i prisustvo porodice Dragoslava Divca. Neka senka tuge i žal za retko vrednim sportistom, doprinosi ozbiljnosti i trudu učesnika takmičenja, da se program uspešno odradi. Čak ni nepovoljan, često leđni vetar, nije bio smetnja, da se odrade 3 serije, bez ozbiljnih povreda. Opet je pobedio Pavle Marinković. Slični uslovi su bili i na prošlogodišnjem takmičenju, pa sam svoje iskustvo sugerisao starteru, da objavi nepovoljne uslove za poletanje i odobri samoinicijativno poletanje sposobnijim letačima, bez obzira na startne brojeve, da bi ostali stigli da polete u optimalnijim uslovima. Tako je i bilo, bez većeg zadržavanja i prigovora. Doprinos uspešnom statovanju je dao ranije tvrdoglavi dedica, vlasnik donje susedne parcele, uklanjanjem onih bagremova, o koje smo se češali i kačili pri poletanju. Ostao je samo mali orah, koga overi stariji letač, ali samo jednom ogrebotinom. Cilj je bio postavljen u rupi, između visokog drveća i stadiona, pa je dosta vrtložilo i uz jaku termiku stvaralo nepovoljne uslove za sletanje. Izgleda, da je utakmica na stadionu bila važnija?? Mogla je te subote i da izostane, obzirom na bezbednije uslove sletanja na stadion. Ipak je ozbiljna atmosfera doprinela, da bude samo 19 sletanja na sedište i tumbanje, bez povreda.
Svečani ručak, dodela nagrada i druženje nije bilo u Sopotnici, nego u prijatnoj kafani na periferiji Prijepolja. Pozdrav i rastanak sa domaćinima težak... Osta želja i dogovor, da se letači u Prijepolju ponovo aktiviraju. Naš klub ja na raspolaganju, da obuči prvu grupu 5 do 7 letača i ostaje upit ostalim klubovima, da pomognu preme mogućnostima.
Bar na taj način, da se odužimo Dragoslavu Divcu za pionirski trud i rezultate.
Zoran Marinković