12 godina od ubistva Miloševića

Bila im je potrebna čitava decenija da ga se oslobode, formalno hapšenjem na Vidovdan 2001, a fizički ubistvom u zatvoru pet godina kasnije 11.3.2006. Njegov poslednji govor, kada se obratio javnosti Srbije, 2. oktobra 2000. godine, pre petooktobarskih događanja, predvideo je sve.

Uklonili su ga iz političkog života, a kasnije iz života uopšte, ali ne i iz istorije.

10 godina je bio na čelu SPS, najveće partije na Balkanu, koja je sa njim na čelu uspešno branila ideju nacionalne slobode, pri tom uvažavajući nacionalne slobode svih drugih oko sebe.

Godinu dana nakon raspada SFRJ, formirao je SRJ.

Na pregovorima u Dejtonu 1995, stvorio je RS usred rata u Bosni.

Sa njim na čelu Srbija i Jugoslavija, u miroljubivom svetu je postala oličenje borbe za nezavisnost u jeku kolonijalnog imperijalizma, a on je postao simbol antiglobalizma.

Naši političari, iz prethodne vlasti, nisu uspeli da sačuvaju ni ono za šta se on borio i izborio kroz Rezoluciju 1244, koja je usvojena u UN 10. juna 1999.

Imao je državničko i lično dostojanstvo u odnosu sa neprijateljima i prijateljima, sa protivnicima i saveznicima, sa neistomišljenicima i istomišljenicima, sa vladama i pojedincima.

U Hagu, pred samu smrt izjasnio se da više ne želi da ima išta sa svojom partijom: “Mene su moji izdali, tako da mi od njih više ništa ne treba. Izdali su ideju za koju smo se zajedno borili. Ja sam ovde ostao sam da branim srpski narod“.

Proteklo vreme pokazuje ispravnost njegove politike i potvrđuje njegovu pravednost, istrajnost i neprikosnovenost u borbi za teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje. Danas je i Haški tribunal potvrdio ispravnost njegove politike.