Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Урошевићи у школи нижу петице, а увече лежу гладни

rss

20.02.2013. Бранко Јаначковић,Фото: К. Каменов

Понекад се деси да мама и тата легну гладни да бисмо ми имали да једемо. А некад сви одемо на спавање гладни. Ја највише волим да једем месо, али га ретко када има у тањиру. Некад се стидим што смо сиромашни јер ми се неки другови у школи због тога смеју - каже Милош Урошевић (9) из Моравца.

Урошевићи у школи нижу петице, а увече лежу гладни

Најмлађи Милан чезне за чоколадом, а волео би да проба и бурек

Он са троје браће - Миланом (3), Стефаном (13) и тешко оболелим Предрагом (15), сестром Анђелом (11), родитељима Ивицом и Маријаном и болесном баком Биљаном живи у овом алексиначком селу у две мемљиве собице, не веће од укупно 30 квадрата. Упркос тешким условима живота, Милош је најбољи математичар у школи, што је потврдио победом на управо завршеном такмичењу и са Анђелом је у групи ученика који по успеху важе за „најбоље међу најбољима“ у ОШ „Вук Караџић“, док је Стефан „јак врлодобар“. Милош већ сада машта да студира, али је питање да ли ће то бити могуће.

- Жеља ми је да упишем гимназију па Природно-математички факултет јер обожавам математику. Али не знам да ли ће мама и тата имати пара за моје школовање. Било би ми криво кад не бих имао новца да студирам и остварим свој сан - каже овај дечак. Његова сестра Анђела има све петице из свих предмета, али се осим у математици посебно истиче у књижевности, па је освајала и награде књижевног часописа за децу „Витез“. Расте с надом да ће једнога дана уписати Војну академију и постати официр.

Сан Ивице и Маријане је да ишколују своју децу

- Причала сам с мамом и татом о томе. Рекли су ми да ће ми, ако будемо имали пара, помоћи да остварим снове. Ако не, ништа од тога - каже она потиштено.

 

Предраг обожава лопте

Најстарији Предраг обожава лопте, али има само једну стару, рукометну. Волео би да има „прави фудбал“. Рођен је помоћу вакуума, а родитељи су тек после неколико месеци сазнали да је то узрок менталне ретардације, а не генетска аномалија, како им је испрва речено.

Ова деца се сваког дана труде да буду јача од тешког бремена сиромаштва који их притиска.

- Јакна ми се поцепала, али могу још да је носим, не види се много. Нема везе ни што ми је мало краћа. Целе зиме сам ишла у школу у патикама јер немам чизме. Било ми је хладно. Али могу то да претрпим. Највећа ми је жеља да имам своју собу, свој кутак за учење. Леп кревет с розе постељином, оне лејзи бег фотеље и луткице „Барбике“ па да могу без стида да позовем другарице - вели Анђела.

Она каже да јој сузе пођу на очи када мали Милан тражи од мајке чоколаду, бомбоне или бурек сваки пут када пође до Житковца, јер зна да она нема новца да му их купи па мора да га лаже како немају у продавници.

 

Уколико желите да пошаљете новчану помоћ или помоћ у роби, кликните овде.

Помоћ можете уплатити на динарски рачун:
2750010221949709 90 - рсд
Societe Generale Србија, Београд

Можете послати и СМС на број 2552
За више информација позовите 011/333-4-528

 

Стефан је пак принуђен да мења зимску јакну с најстаријим братом Предрагом.

 

- Имао сам зимску јакну прошле године, али се поцепала. Мајка ју је ушила, али није вредело. Патике мењам с мамом, поцепале су се, али још могу да се носе. Ако она мора да иде негде, ја носим чизме. Имати свој кревет, велика је срећа. Милош и ја спавамо заједно на старом двоседу и често се ноћу боримо око јоргана.

Милош и Анђела су најбољи математичари у школи

Маштамо сваке вечери како имамо своје кревете, собе и играчке, као наши другови. Некад, кад они почну причу шта ко има, ја се склоним у страну - признаје Стефан. Он вели да би желео да имају и нове бицикле.

Милош и Стефан спавају у трпезарији, где је и бакин кревет, а остали су у другој соби, толико влажној да понекад ујутро морају да бришу зидове крпама. Имају један ормар и стару витрину, који су, као и кревети, нагрижени мемлом. Ивица и Маријана су без посла. Кажу да су пре 15 година започели проширење куће, али да је због кризе све стало.

- Собе у којима живимо су влажне јер немају изолацију. А и да имамо више кревета, не бисмо имали где да их ставимо. Све што зарадим у надници потрошимо на децу. Она су нам најбитнија - каже Ивица.

 


# Societe Generale Вук Караџић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима