Трибина о заштити човечије средине са освртом на село

На трибини су учествовали: иноватор техничко-технолошких система мс Милорад Миљуш, смер електронике и сарадник Војно-техничког института Министарства одбране  Републике Србије, редовни проф. др Раде Биочанин, пуковник АБХО, научни саветник Европског дефендолошког центра Бања Лука, проф. др Душко Вејновић, председник ЕДЦ Бања Лука (РС), мр Мирсада Бадић, докторант и члан Центра за стратешка истраживања националне безбедности Бероград, Љубиша Крстић, дипл. политиколог, доскорашњи високи функционер у Градској управи града Крушевца, мс Виолета Капларевић директор Културног центра Крушевац, др Милутин Матић, социолог села и председник „Светионика“ Крагујевац, председник Удружења стваралаца у култури „Завичај“ Житковца Драгиша Марковић, секретар Друштва српско-руског пријатељства „Пуковник Рајевски“ Житковац Божа Марковић, правник, мс Ема Тодоровић, секретар Црвеног крста Крушевац, мс Душан Матић, председник Удружења пензинера „Цар Лазар“ Крушевац.

Поред поменутих на трибини су у културно-духовном делу су узеле учешћа Јана Милановић, која је изузетно лепо отпевала соло духовну песму посвећену Светој Ани, мајци Светог Саве и Катарина Аврамовић, вишеструки учесник на рецитаторски манифестацијама у средини и на републичком нивоу, затим старешина цркве Св. Панталејмона у Јасики Иван Милановић, песници Удружења „Срб“ Крушевац са председником Љубом Обрадовићем, књижевник Драгиша Миловановић, председник Удружења стваралаца у култури „Завичај“ Житковац, Томислав Симић- Калпачки глумац, новинар и књижевник, који је говорио монолог „Жене владара Србије“ и Раде Миловановић, голман Фудбалске репрезентације ветерана Србије.

Приликом ове посете додељене су књиге српског књижевника Драгише Марковића „Бука страшнија од звука“, објављена у едицији Друштва за народно просвећивање „Светионик“ Крагујевац, са тематиком из екологије, митологије лековитих биља и песама посвећених знаменитим спортистима- спортисти наши узори: домаћину ОШ „Станислав Бинички“ Јасика коју  је примио професор Иван Пелаић, Милораду Миљушу и Радету-Раји Миловановићу, голману репезентације коме је посебно посвећена песма Раде, голман ветерана.

Директору ОШ Ивану Палаићу, Виолета Капларевић уручила је захвалницу  Удружења резервних старешина Крушевца за дату крв у акцији овог Удружења.

Учесници трибине су упознати са резултатима у раду ОШ Јасика и иновацијама у извођењу настави која је модернизована средствима нове инормационе технологије, рачунарима, пројекторима и електронском-белом таблом. Ова школа је доста стара, основана је 1832. године и на месту најстаријег југо-источног дела школе некада је била зграда у којој је рођен Станислав Бинички, четрдест година касније 27. јула, чији је отац ту службовао као војни инжењер. Станислав Бинички био је познати српски композитор, диригент и педагог. Доба највишх уметничких домета и највећих професионалних искушења везује се за име овог плодног српског музичког ствараоца у развоју српске војне музике. Компоновао је прву српску оперу „На уранку“ и композицију „Марш на Дрину“. Станислав Бинички сматран је највећим представником српске класичне музике.

Иначе ово место има значајну историју везану за Први спрски устакак, па је 2019. године подигнут споменик страдалим Србима у боју у Јасики 1810. године, као и петнаесторици српски страдалих руских добровољцима, међу којима и сестрић пуковника Јосифа Корниловича Орурка, који је предводио руске војнике, као и тридесет тројици рањених, како на споменику стоји. На слици учесници трибине код споменика. Недалеко одавде, у овом крају била је у том периоду 1810. године Варваринска битка, где је 2010. године на иницијативу руског амбасадора Александра Конузина подигнут споменик сећања на ову битку и руске страдале војнике, под вођством поменутог руског пуковника Орурка. Један од спрских јунака родом из ових крајева био је чувени Јован Курсула, изашлог на мегдану уместо вожда Карађорђа и победио црног Арапина, што је имало велики утицај на морал бораца у борби против Турака, јер је посечену главу Арапина подигао на врх сабље и показао Турцима који су престрашени побегли са бојишта.