Три деценије Омладинске радне акције „Алексинац 86“

Први почетци омладинских радних акција су организовани за време подизања устанка у Другом светском рату. Млади су под изузетно тешким условима,радили на прикупљању војне опреме и наоружања. Прва већа радна акција омладине, је био одлазак око 150 девојака и младића из тек ослобођеног Ужица октобра 1941. године. Они су према Вишеграду и Добруну, организовали брање кукуруза.

Ипак, највећом радном акцијом омладине ратног периода сматра се,“ЖЕТВА У САНИЧКОЈ ДОЛИНИ“, у којој је јула и августа 1942. године, учествовало више од 7.000 девојака и младића, који су летину убирали испред самих усташких бункера. Тиме је у потпуности остварен завет омладине и показан висок морал уз познати мото: „НИ ЗРНО ЖИТА ОКУПАТОРУ“!

РАДНЕ АКЦИЈЕ ШИРОМ ЗЕМЉЕ

После завршетка Другог светског рата, ваљало је организовати изградњу земље порушене од Вардара па до Триглава. У то време цела заједница је схватила тежину ситуације. Један од излазака био је организовање омладинских радних акција у свим деловима тадашње Југославије. Схватило се да се само организованим радом, могло изаћи из заосталости и ићи путем развоја земље. Тако је и било. Формиране су омладинске радне бригаде, које су радиле на изградњи пруге Брчко-Бановићи, Шамац–Сарајево, Тузла–Зворник, изградња Новог Београда. Свакако од свих најмасовнија је била изградња ауто-пута Братство–Јединство и друге.

Ваља рећи да су и  омладинске радне бригаде са територије алексиначког Поморавља учествовале, између осталих, у Словенији – Козјанско, Хрватској – Сава у Загребу, Македонији – Маврово, Црној Гори – Котор, Босни и Херцеговини –Тузла Зворник, у Србији – Крушевац, Београд, Пештер, Ниш, Смедерево, Параћин, Делибатски песак, Ђердап Власина и Сурдулица.

ОМЛАДИНСКА РАДНА  АКЦИЈА „АЛЕКСИНАЦ 86“

Пошто су почетком осамдесетих година прошлог века, на планину Буковику, биле  широке голети, требало је покренути горанску активност младих, који би извршили пошумљавање ових површина. Искуства у организовању и раду омладинским радним акцијама широм Југославије, допринеле су да 1986.године руководство Општинске конференције Савеза социјалистичке омладине Алексинца, на челу са председником Драганом Јовановићем – Лером и секретаром Зораном Станковићем, донело је одлуку о организовању прве ОРА насељског типа на територији алексиначке Општине. Другим речима да ова акција буде горанског типа, са основним циљем пошумљавања голети Буковика из правца Мозгова.

Да би акција оправдала своју сврсисходност, ваљало је пронаћи одговарајуће акцијашко насеље. Избор је пао на Дом дечјег и омладинског одмаралишта у Липовцу. Јер су постојали сви оптимални услови за живот рад и друштвену делатност акцијаша У томе им је помогао тадашњи директор Златомир Павловић, који им је широм отворио врата.

Акција је трајала 18 радних дана у периоду од 23. јуна до 13. јула 1986. године. Акцијом је руководио Штаб састављен од најискуснијих и најбољих омладинаца и бригадира у то време у саставу: Командант - Радица Пешић, Заменик команданта за градилиште – Небојша Петровић, заменик команданта за друштвене делатности  Срђан Илић, новинар, а команданти ОРБ “Младост“ Топлица Николић и ОРБ “Ратко Јовић. – Душко“, Славиша Станковић.

На ОРА „Алексинац 86“, учествовало је 70 младих, од тога по 25 бригадира и бригадирки у бригадама а остали у Штабу. Занимљиво је и то да су на ОРА „Алексинац 86“, учествовали и млади из братских општина Загорје об Сави из Словеније, Омиша из Хрватске, Смедерева и Ражња. Посађено је више од 50 хектара зеленила на голетима Буковика и остварено више од 5.400 ефективних часова рада. Укупна вредност радова износила је 7.205.545 динара.  Ово су само неке од кључних активности које сам навео, а било их је на претек.

Рад и дружење, у сваком случају, остали су у незаборавном сећању сваком учеснику ове омладинске радне акције, која је оставила неизбрисив траг у омладинском раду Алексинца. И зато су се акцијаши после 30 година са сетом тог дивног акцијашког времена, њихове „О РУК ГЕНЕРАЦИЈЕ“ у суботу  15. октобра 2016. године окупили у некадашњем насељу Липовац.

АКЦИЈАШИ ПОНОВО У СТРОЈУ

Полазак је био испред Дома културе у Алексинцу, удобним Аутобусом, ато превозника ДОО „Дојчиновић“. На изласку из Алексинца са леве стране испред Аутобуске станице је споменик погинулим ратницима 1941-45 године, ту су застали (види снимак) а потом су наставили пут Липовца. По доласку око четрдесетак акцијаша, колико се на прво њихово дружење после 30 година, одазвало обукли су беле мајице са амблемом 30 ГОДИНА ОРА  „АЛЕКСИНАЦ 86“ и беџевима на грудима и стали у строј као некада. После поздрава „О рук генерацијо“, на команду на десно, кренули су као некада да симболично у знаку обележавања годишњице у кругу Дома, засаде 30 туја, 30 зимзелених биљака и 5 паулонија, (као што се види на снимку).

Обичај у нашем народу је да када одеш домаћину у госте, донесеш нешто на поклон. Тако су  Станимир Маринковић и Мирослав Љубисављевић, у име Скупштине акцијаша, посетили Архимандрита Дионисија, духовника Манастира Свети Стефан, уз наклон предали су му један мали поклон (на слици). У једној од сала у Дому, где је одржана Скупштина акцијаша (на снимку) изложено је 60 захвалница, плакета, повеља као и 130 фотографија формата 30 x 40 прелазних заставица и ударничких значака у знак подсећања на разним акцијама где су учествовали. Скупштином је председавао Срђан Илић, бивши новинар ТВ АЛТ, а сада Радио Алексинца. Протекла је у веома пријатној атмосфери, јер су евоцирали успомене и сећање из тог времена.

Има и једна занимљивост. У дружењу са њима упознао сам и један брачни пар  из Алексинца, Срђана и Славицу Петровић (на слици) који су се у Липовцу за време трајања акције упознали, заволели и ту љубав претворили у једну дивну и хармоничну брачну заједницу. Изродили су двоје деце кћер Лидију, која је завршила журналистику на Филозофском факултеу у Нишу и сина Стефана, који студира на Вишој техничкој школи у Нишу.