Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Странци који су задужили Србију - Виктор Иго

rss

08.11.2017. Вести

Иго сматра да је сваки злочин велики, без обзира над ким је почињен, до појединости описује муке Срба, а нарочито помиње Алексинац који је био највише погођен зверствима. Свет може много тога да учини да ти злочини престану, али никога за то није брига, закључује Иго.

О Србима слушао још као дете: Виктор Иго

Оптужница против велесила

У рат који је Србија повела против Турске 1875. умешале су се све тадашње велесиле: Русија, Аустрија, Турска, Француска, Велика Британија, али ниједна није ни покушала да спречи зверства која је турска војска чинила над Србима. Штавише, црне вести са ратног Балкана су се у Европи дуго заташкавале. Тек наредне године провалиле су и у западноевропску јавност.

До Француске су преко дописника и дипломатских депеша почели да стижу страшни гласови о најезди Турака на српско тле. Један такав извештај из Алексинца који је пуковник К. С. Протић поднео војном министру Тихомиљу Николићу 11. августа, пробио се и до читалаца европских метропола.

Вапај министра војног

Вапај српског министра и генерала овога пута није остао без ођека. О Србији су почели да говоре угледни људи, нарочито књижевници, а најгласнији међу њима био је Виктор Иго, славни француски књижевник и политичар. Он је, како у парламенту своје земље, тако и у штампи, непрестано упозоравао на злочине које су Турци починили над народом у забаченом југоистоку Старог континента.

Зверства пред француским прагом

У јеку српско-турског рата београдски часопис Исток, који је у то време био гласило српске владе, августа 1876. године пренео је говор Виктора Игоа о Србима. У том чланку са насловом "За Србију" славни француски писац каже да жели да скрене пажњу великих сила на један мали народ. Цео свет је сведок ужасних догађаја на Балкану, вели Иго, али га моћне владе не примећују. Свака влада мисли краткорочно, не види патње других народа, док људски род све посматра са савешћу.

Сваки злочин је велики

Иго сматра да је сваки злочин велики, без обзира над ким је почињен. У чланку до појединости описује муке Срба, а нарочито помиње Алексинац који је био највише погођен зверствима. Свет може много тога да учини да ти злочини престану, али никога за то није брига, закључује Иго.

"Постаје неопходно да се пажња европских влада скрене на један наоко тако сићушан догађај да га те владе, изгледа, ни не запажају. Ево тог догађаја: убијају један народ. Где? У Европи. Постоје ли за то и сведоци? Постоји један, а то је читав свет. Виде ли то и владе?

Не. Нације имају над собом нешто што је испод њих, а то су владе. У извесним тренуцима тај бесмисао боде очи: цивилизација је у народима, а варварство у владама. Је ли то варварство хотимично? Не, оно је просто-напросто професионално. Оно што људски род зна, то владе не знају. То долази отуда што владе на све гледају кратковидим погледом који се зове државни разлог. Поглед људског рода је нешто друго, то је савест.

Изазваћемо чуђење европских влада откривајући им да су злочини - злочини, да ни некој влади, нимало више него неком појединцу, није допуштено да буде убица, да је Европа заједнички одговорна, јер све што се у њој чини, то чини она сама, и да према некој влади, ако се понаша као дивља звер, треба и поступати као са дивљом звери; да се у овом истом тренутку, ту, сасвим близу нас, пред нашим очима, убија, пали, пљачка, истребљује, да се кољу очеви и мајке, продају девојчице и дечаци, да се деца која су још сувише мала да би била продана, секу сабљом на двоје; да се заједно с кућама спаљују породице; да је број становника у некој вароши, за неколико часова смањен од 9.000 на 1.300; да су гробља пренатрпана лешевима који се не могу покопати, тако да живима, који им шаљу све те жртве покоља, мртви узвраћају кугом, што је и право.

Убијали и децу у утроби

Откривамо европским владама да трудним женама секу стомаке да би им убили дете у утроби, да се на јавним местима налазе гомиле женских костура са траговима тог чина, да пси на улицама глођу лобање силованих девојака, да је све то језиво, да би био довољан један миг европских влада да се то спречи, и да су дивљаци који чине та недела страшни, док су цивилизовани људи који их пуштају да то чине ужасни. Време је да се дигне глас! - грмео је Виктор Иго.

Сједињене европске државе

Оно што се догађа у Србији показује колико су неопходне Сједињене европске државе, рекао је Иго.
- Нека уместо разједињених влада дођу уједињени народи. Докрајчимо убилачка царства. Обуздајмо фанатизме и деспотизме. Скрхајмо мачеве који служе празноверју и догме које витлају сабљама. Нека престану ратови, убијање, покољи; нека дође време слободне мисли, слободне размене; братство. Зар је мир тако недостижна ствар? - закључио је славни француски писац.

Слепе и глуве владе

Има тренутака кад људска савест узима реч и наређује владама да је слушају, пише Иго. "Владе нешто муцају као одговор. Већ су покушале да нешто промуцају. Кажу: претерује се. Да, претерује се. Варош та и та није била истребљена за неколико часова него за неколико дана. Кажу да је спаљено 200 села, а било их је само 99. Оно што зовете кугом у ствари је само тифус. Све жене нису силоване, све девојчице нису продане, понека је измакла. Шкопили су заробљенике, али су им и одсецали главе, што ублажава ствар. Дете о коме се прича да су га бацали са копља на копље било је, у ствари, само натакнуто на бајонет, свако један ви замењујете са два, све удвостручавате...

А зашто се тај народ побунио? Зашто једно људско стадо неће да буде нечији посед као неко стадо животиња?", вели Иго и објашњава: за европско друштво је злочин само ако је почињен над његовим народом. "Да ли злочин постаје мањи тиме што бива огроман? Авај! То је заиста стари закон историје. Ако убијете шест људи, ви сте Тропман. Ако их убијете 600.000, ви сте Цезар. Бити чудовишан значи бити прихватљив... Кад ће се завршити мучеништво тог херојског малог народа? Време је да се зачује величанствени глас цивилизације који забрањује да се с тим настави. Ми, народи, изричемо владама ту забрану да се и даље врши злочин. Али одговарају нам:Ви заборављате да постоје 'питања'. Кад убију човека, то је злочин, а кад убијају народ, то је 'питање'."

Расрђени Дунав

Виктор Иго је у то време већ имао преко 70 година. Био је зачетник књижевности романтизма, песник, драмски писац, критичар, сликар, али и активни политичар. О Србима је имао прилике да слуша још као дете. У време владавине Наполеона у његовом родном граду Безансону је боравио један батаљон српско-хрватских добровољаца, а Иго је био дете француског официра. Први пут о Србима и Србији проговорио је 1828. у стиховима из збирке "Расрђени Дунав". У то доба, а имао је свега 25 година, већ је својим убојитим пером подржавао потлачене мале народе. Током револуционарне 1848. био је председник Првог конгреса Светског мира који је одржан у Паризу.

Моћ штампе

У корист Србије су у време српско-турског рата 1876. године радили и многи листови у Француској, а нарочито популарни "Мали журнал" и "Мали париски журнал". Они су сваког дана објављивали цртеже са призорима из рата на тлу Србије и чланке који су славили српску и црногорску војску. Често су и сами родољуби из Србије и Црне Горе припремали и објављивали пропагандне чланке у штампи Француске, Русије и Енглеске, и постигли циљ: придобијали јавно мњење тих земаља, а преко њега утицали и на дипломатију.

Своје расправе и податке Иго је најпре објавио у списима под насловом "За Србију", али му то није било довољно. Оптужио је европске владе за равнодушност према геноциду над словенским народима, посебно над српским, и остале народе Европе позвао на уједињење против нечовештва.

Знаменити Француз, патриота и пацифиста какав је целога живота био, није заборавио да су 1871. године Срби, Хрвати, Румуни у Угарској били против припајања француске покрајине Алзас Немачкој.

Пророк Европске уније

Виктор Иго је у чланку "За Србију" постао и први европски писац који је објавио идеје о уједињеној Европи, сматрајући да само таква она може постати јака и живети у миру.

"Без Европске републике, без континенталног савеза, нема политике безбедности. Зверства извршена у Србији несумњиво показују да Европи треба јединство: једна влада, један општи братски суд, демокрација у миру са самим собом, као седиште свих збратимљених народа Париз, другим речима општа слобода на чијем престолу блиста светлост."

Такође, први је у Европи који је сматрао да треба да постоји трговина без граница и јединствени европски новац. Када је умро, на сахрани Виктора Игоа стајао је и венац који је из Београда послала српска влада, али су му највећу почаст деценијама од тада одавали српски књижевници. Он сам и његови литерарни јунаци ушли су у многе романе с краја 19. и почетка 20. века, надахњујући искреним и одушевљеним родољубљем и њихове творце и њихове читаоце.

У свом дневнику фебруара 1884, годину дана пред смрт, Иго пише:

"Сањао сам да сам у Сенату и да говорим. На крају беседе изговорио сам у сну оно што бих можда рекао и на јави: слободна Француска хоће слободне народе. А оно што Француска хоће, она ће то и извојевати. Из јединства слобода у братству нићи ће узајамна љубав између душа, клица оне величанствене будућности, где ће за род људски отпочети општи живот, који ће се звати Европски мир."

www.vesti-online.com


# Алексинац Виктор Иго војска српско-турски ратови Велика Британија
@mo_i_vs @


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима