Стаклиће и увозимо и извозимо - Које су препреке у развоју рециклаже амбалажног стакла?

Неком је чудно, а неком смешно, да увозимо и старо стакло, али то је чињеница која забрињава Српску фабрику за рециклажу из Алексинца. Једина фирма у Србији и у региону, која се бави рециклажом стакленог амбалажног отпада, годишње увезе 1.000-3.000 отпадног стакла за рециклажу.

Иако и из региона набавља сировине за рециклажу, Српска фабрика за рециклажу стакла не ради пуним капацитетом - годишње прерађује око 13.000 тона у погону у Грејачу. Крајњи производ је кулет, рециклирано стакло, које из овог погона одлази у извоз у количини 10.000 тона на годишњем нивоу.

- Капацитет наше фабрике је 30.000 тона, а како немамо довољно сировина принуђени смо да увозимо отпадно амбалажно стакло. Укупне количине стакла које се сакупе у току једне године се крећу од 8.000 до 10.000 тона. У структури тог стакла индустрија учествује са око 60%, сакупљачи око 30% а јавно комунална предузећа 10% - рекао је у разговору за "еКапију" Славиша Огњановић, директор Српске фабрике за рециклажу из Грејача, у власништву "Youla Group" из Грчке.

Саговорник истиче да је угоститељски сектор веома заинтересован за испоруку стаклене амбалаже, а да су највећи проблем за добијања већих количина локална комунална предузећа у којима нема добре организације.

- Сакупљачима стакла се плаћа у зависности од чистоће стакла и не постоје никаква количинска ограничења. Дајемо и одређене стимулације како бисмо подстакли повећање сакупљања из комуналног сектора - напомиње Огњановић.

Проблем и у извозу стакла

Из фабрике у Грејачу упозоравају да се велике количине отпадног стакла извозе, уместо да се рециклирају.

- Стакло из Србије извозе предузећа која имају дозволу за сакупљање и транспорт а која се пријаве за извоз стакленог крша. То су предузећа која углавном имају доста ниске трошкове око набавке стакла јер га добијају директно из пунионица – истиче Славиша Огњановић.

Директор Српске фабрике за рециклажу стакла објашњава да се на тај начин смањује број запослених у процесу рециклаже сакупљања и транспорта, дестимулише сакупљачка мрежа из комуналног сектора јер се добијене субвенције од оператера не улажу у сакупљачку инфраструктуру, као и да се губи знатан девизни ефекат за земљу јер се извози по "дампинг" ценама.

С обзиром на то да се рециклери залажу за дефинисање минималне цене извоза стакленог крша као секундарне сировине како би се заштитила домаћа индустрија и смањио неконтролисани извоз нерециклираног стакла, питали смо Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине да ли држава планира неке промене у прекограничном кретању отпада.

Међутим, из Министарства немају конкретан одговор.

- Отпад за чији третман или одлагање на еколошки прихватљив и ефикасан начин нема техничких могућности и постројења у Републици Србији се извози. У наредном периоду, Министарство ће интензивно радити на изменама и допунама законске регулативе у области управљања отпадом, која мора бити усклађена са прописима и смерницама Светске трговинске организације, која прописује услове за слободан промет роба и услуга – одоговорили су у Министарству.

Шта би требало променити?

За све стране било би значајно оживљавање српске стакларске индустрије, која би модернизацијом погона могла доста да се побољша.

Из Српске фабрике за рециклажу наводе да би држава требало и да законом дефинише услове рада оператера, као и минималне обавезе плаћања накнаде овлашћеним сакупљачима од оператера.

Из ресорног министарства најављују измене и допуне постојеће законске регулативе у области управљања отпадом.

- Пре свега, биће измењен Закон о управљању отпадом, донећемо ревизију Стратегије управљања отпадом, али и свих подзаконских аката који произилазе из наведеног закона, до краја 2013. године и током 2014. године. Тако ће бити створени нови услови за унапређење система управљања отпадом и посебним токовима отпада у Србији, а самим тим и за управљање отпадним стаклом - обећавају из Министарства.

Осим новог правилника о издавању дозвола, новог докумета о кретању отпада, предвиђена је и повећана улога инспекције кроз подизање система контроле у овој индустрији.