Шта се дешава вашем телу ако учите целу ноћ?

Након неколико месеци рада, довршавате пројекат који представља врхунац вашег студирања, може се претворити у кофеином подстакнута искушења. Посебно када ствари иду ужасно, ужасно лоше.

Још увек имам ноћне море о мом последњем састанку са мојим ментором, три дана пре подношења рада. Она ме је лежерно обавестила да сав посао сам урадио у протеклих три месеца је био губљење времена. Грешка је била мала, али 20 страна сам мора да бацим. Имао сам 72 сата да урадим оно што сам могу да поправим штету...

Радити прековремено је прилично синоним за студентски начина живота. Али често ускраћивање сна током четири године може имати драстичне дугорочне посљедице, ослобађајући неуролошке циклус дегенерације.

Сузан Редлине, професор медицине спавања у Бостону, је пронашла везу између лишавање сна и појаве неуропсихијатријских поремећаја као што су анксиозност и биполарне депресије.

Временом, присиљавање тело да остане будно такође утиче на крвни притисак и нивое запаљења, што доводи до повећане склоности ка болестима срца и рака.

Дакле, то су дугорочни проблеми. Али шта је са непосредним последицама?

Недавна истраживања на Харварду и Берклију је управо открила веома опасан нежељени ефекат код ноћобдија – краткотрајна еуфорија.

После прескакања спавања ноћу, Мезолимбички пут (неуронско коло које контролише задовољство и награду) је снажно стимулисати. Процес покреће супстанца која се зове допамин.

У вишим нивоима допамина који произилазе као последица ваше непроспаване ноћи, може да уживате у повећању подстицаја у мотивацији, позитивности, и чак полног нагона. Можда мислите да звучи добро; нажалост нисте у праву.

Не само да су та осећаји краткотрајни, него и допамински талас такође подстиче зависност и импулсивно понашање. Региони у мозгу одговорни за планирање и процену одлука једноставно се угаси једном лишен сна, што значи да сте склони да будете претерано оптимистични и срећни да преузмете ризик.

Нека истраживања показују да ако мезолимбички пут је често превише стимулисан лишавањем сна, могло би се јавити трајно оштећење мозга. Ово је због "неуро пластичности" мозга - што значи његова способност да се прилагоди новим ситуацијама. Када је приморан да ради редовно у другачијем стању, он се трајно мења.

И не мислим на ускраћивање сна ноћ пред испит: истраживачи кажу да доноси више штете него користи. „Бубање“ пред испит одбија да се упамти, јер уређење података јавља током дубоког сна.

Не само то, него учити целу ноћ заправо ослабљује везе између структура које су одговорне за краткотрајно памћење, што значи да када покушате да се присети конкретних догађаја, веза једноставно не ради.

Погледајте

Извор: Гардијан