Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Шта је корисно?

rss

16.10.2013.

Да ли је то корист за појединца или за друштво? Да ли појединац може да разуме корист за друштво? Да ли друштво може да разуме корист за појединца? Да ли корист може да буде заједничка? Да ли је држава одговорна, уколико постоји само због себе одвојена од друштва?

Шта је корисно?

Држава данас не пресуђује појединцима, већ појединце сервира на пладњу друштву да би га оно расчеречило. При том држава опстаје са својим самоодрживим апаратом, док друштво пропада замајавајући се черечењем појединаца.

Држава води политику, а друштво живи у заблуди да је политички организовано. Једино што реално постоји су појединачне политике. Свако планира свој живот, свако има своје ставове и своје идеологије, јаче од идеологија политичких странака и зато су политичке дебате озбиљније на нивоу породица. Ту имамо озбиљне политичаре. Држава стално покушава да појединачним политикама наметне своје стандарде. Многи су их прихватили. Од модела понашања, до модела запошљавања. Због одвојености државе од породичних политика, нико себе не доживљава као припадника државе у којој живи. Због тога нема државних застава на прозорима кућа. Сви знају да је државни модел погрешан и прихватају га само у делу путем којег могу да остваре личну корист.

Свако друштво чине појединци, баш као и сваку породицу. Неки ставови им се намећу од стране државе, неки од друштва путем морала, а неки од родитеља путем васпитања.

Ставови државе се намећу путем закона. Најчешће отуђена држава, примењује своје законе недоследно и селективно или их уопште не примењује. Сам дух закона би морао да произађе из друштва, али како написати добар закон када живиш у свету државног апарата. Сам и себи довољан, није укроћен највишим законом Уставом. Он има своја правила понашања, која настају дугогодишњом традицијом државне управе. Оно  што је корисно за њега у обрнутој је сразмери са користи друштва. Док је циљ државног апарата да преживи, циљ друштва је да живи.

Ставови друштва се намећу путем морала. Друштво чине победници еволуције. Моћно животно оружје је морал, који је друштву омогућио да живи, па чак и када је су његово најбољи појединци разапињани на крст или спаљивани на ломачи. За ту врсту санкције нису одговорни ни Понтије Пилат, ни инквизитори. Појединце је убило друштво. Морална правила нису кодификована а најпрпошнији узимају у своје руке њихово тумачење. Оно што је корисно за друштво, корисно је и за појединце, а у обрнутој је сразмери са корисношћу оних појединаца који желе да га мењају. Док друштво живи, носиоци промена морају да умру, заправо оно се њима храни, прихвативиши да остане у заблуди живљења најчешће у превазидјеним правилима морала.

Ставови родитеља се намећу путем васпитања деце. Ту нема сувише могућности за акцију. Држава покушава да на њих утиче путем образовања скуваног у државном апарату, друштво путем обожавања или презира, моћним оружјима морала. Ретко су породице биле прогнане из заједнице, то су била деца њихових родитеља који су их олако препустили држави и друштву. Родитељи нису пуно тога допустили да науче од деце, јер су под тешким притиском државног циља да буду сви исти и сви једнаки, како би се на тај начин њима лакше управљало. Друштво које жели да живи има своје стандарде живота, које деца не разумеју док дишу заједнички ваздух. Игра је оно што децу разликује од свих и од свакога. Она схватају сврху живота, све док не подлегну тежњи да их од њега одвоје, изузев корисних појединаца који инструкције добијају из сврхе свог постојања која нас разликује од других. Наравно реч је о само једној корисној ствари, а то је игра, која је сама себи циљ.

 


#
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима