Срамота - пропуст или намерна грешка

Потпуно подржавам све добитнике признања, и сматрам да немам много права да мерим ко је и колико заслужан јер не пратим спорт тако редовно, али ме једна ствар посебно разочарала. Сигуран сам да је КК Напредак из Алексинца заслужио бар једно признање.

Зар је могуће да наши кошаркаши који су остварили историјски успех од када клуб постоји, нису добитници ама баш ниједног признања?

Зар је могуће да један Раичевић, капитен екипе кошаркаша, који је проглашен за најбољег бека у другој лиги, није дорастао бар једној похвалници, захвалници или плакети?

Зашто неко бар на симболичан начин није нашао модел по коме ће се наградити труд који свакодневно улажу Војкан Ерор и његов колега Ненад Стојковић.

Ентузијазам који улажу чланови управе клуба, и борбеност којом су окићени кошаркаши Напретка, све је то морало да се подвуче бар једном наградом за овај клуб.

И успешнима, и борбенима треба сатисфакција средине у којој, и за коју раде.

Да будем потпуно јасан, не желим да уперим прст у било кога да награду није заслужио, само сам сто посто сигуран да је потпуна срамота не наградити тим који је заузео друго место у другој кошаркашкој лиги. Дакле, ако су све расположиве награде додељене, требало је наћи решење на следећи начин. Требало је донети одлуку да се ванредно признање за постигнуте резултате у 2018.години додели КК Напредак из Алексинца. Пошто је тај поступак зависио само од добре воље организатора, а не и од новчаних средстава, поставља се питање зашто то није урађено?

По мени нема ниједног рационалног објашњења, а по Вама?