Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Шешељ ante portas!

rss

09.12.2014. Миодраг Тасић

Можда наслов и није најприкладнији. Нити је Србија Рим, а ни Шешеља не можемо поредити с Ханибалом.

Шешељ ante portas!

Не долази Воја с војском и најмодернијим наоружањем у Београд. Не води слонове са собом да би додатно плашио унезверени народ. А колико се сећам у Србији се војводе Шешеља нико није ни уплашио. Макар јавно, они који би можда могли и да стрепе од његовог доласка, нису показали узнемиреност. Још су му пожелели добро здравље и пријатан боравак. Истина Србија нема Цицерона који би разумео евентуалну опасност од повратка хашког сужња у европски оријентисану, демократску и слободну Србију. Ако нема Цицерона, Србија има Вулина!

Е, тај левичар и министар не говори попут Цицерона да је Шешељ пред вратима. Шешељ је у Србији, а пустили су га Американци из Хашког заточеништва да би наудио премијеру Вучићу и Србији! То рече Вулин, и оста жив. Биће да се министар левичар прегрејао у базену хотела „Хајат“ и да му је топлота ударила  у главу. Скромни министар користи луксузне услуге „Хајатовог“ здања. Ништа необично. И сами творци научног социјализма, Маркс и Енгелс, нису се лишавали луксуза. Тек да не помињемо Друга Тита и Партију...  Дакле, министар рада се бори да смањи плате и пензије свом народу, а он у „Хајату“. По оној „што је дозвољено Јупитеру, није волу“.

Чини се да се војводи нису обрадовали кумови у Србији. Нису сачекали кума на аеродрому, нису га позвали у госте. На кафу и колаче. Колико знам Шешељ не пије, па ракија отпада. Но, можда и ту грешим. Кумство је светиња а кумови не треба превише често да се виђају и срећу. Само за најважније датуме; рођење детета, венчање, не дај Боже, смрт. Тако се више поштују!

Хрвати имају највише разлога да се радују Шешељу. Не стога што је војвода похвалио оца хрватског председника и његову улогу у стрељању усташа, фратара, жена и деце пред крај другог светског рата. Нити је Јосиповић посебно почашћен величањем оца партизана, нити хрватска министарка „вањских послова“ четничким педигреом. То најмање. Хрватима годи што се Шешељ не одриче својих политичких ставова у погледу Хрватске. Они то називају великосрпском идеологијом и наводно се уплашили претњи. Траже да се српска политичка јавност огради од Шешељевих изјава. Хрватска је посрнула на свим пољима. Откако је чланица Европске уније ситуација је гора и од пређашње, не баш блиставе. И сада им је Шешељ дошао као поручен. Хрватима не фали мржња према Србији и Србима. Тако да више не морају да се бакћу с дуговима, незапосленошћу, падом стандарда... Опет је Србија и макар један Србин горућа тема.

Српски политичари се праве мутави. Не примећују војводу. Као да не постоји. Не помишљају да тумаче његове изјаве. Још мање да се ограђују. Сви осим Тадића. Екс председник изјави да би се он дистанцирао од таквих ставова. Какав је не би ме зачудило да се извини Хрватима, Муслиманима, Шиптарима. Па и да клекне и тражи опроштај. Државник је то!

Додуше, ни немачки политичари се не ограђују од изјава и поступака чланова пронацистичке НПД странке. Нико у Француској се не посипа пепелом због изјава Марин ле Пен, председнице Националног фронта. Свако стоји иза својих изјава и за њих је одговоран. А Шешељ баш и не хаје за друге. Отворено каже што му је на срцу. И ко је лопов, ко је издајник, ко је кога преварио, искористио. Зна човек. Како из теорије, тако и праксе. Није мало оних које је војвода клеветао, увредио, понизио. Свеједно да ли су му помогли у животу. Циљ оправдава средство. Нарочито у политици. Лепо је рекао Зоран Ђинђић да у политици нема морала. Коме је до морала нек иде у манастир. А војвода, свакако, није калуђер. Тако да се није либио да испљује Добрицу Ћосића, иако му је управо Ћосић помогао да побегне из „тамног босанског вилајета“ у Београд. После затвора и тортуре у Београду је добио хлеб и посао. Потом је све то заборављено. О Слободану Милошевићу се војвода час похвално изјашњавао, да би касније говорио да је он највећи криминалац на Балкану. Миру Марковић је називао црвеном вештицом са Дедиња, а недуго затим с владајућим брачним паром усрећивао је српски народ.

Ако нема превише морала код Шешеља, нешто друго, почиње на слово м, има у изобиљу. Тако да му није проблем да се потуче, да иде на ратиште, да посипа водом председника скупштине, да изазива бројније и јаче од себе, чак да добровољно издржи дванаест година затвора. Такозвани „Хашки трибунал“, замишљен као мач демократског и цивилизованог света у борби са ратним злочинцима, а у пракси корумпирано, од моћника зависно и уцењено бирократско тело, Војислав Шешељ је разбуцао у парампарчад. Наводни суд је кажњавао српске генерале зато што су бранили своју земљу, али је ослобађао хрватске генерале који су српски народ газили тенковима. Муслимани су им секли главе, али у Хагу то није злочин. Шиптарски терористи су чак живе Србе черечили и вадили им органе, међутим ни за таква недела Хаг не суди. Зато је Шешељ провео више од деценије чекајући на пресуду за ратне злочине. По једној тачки за ратни злочин у Војводини!

Нису га осудили. Нису ни могли. Ко бајаги пустили га на лечење. Заправо, хтели су да га се отарасе. Војвода, сам против свих, као у каубојском филму, борио се лавовски против хашког суда и његових западних налогодаваца. И то како се борио? У биртији не можете некој агресивној пијаници да докажете да није лепо што вас вређа без разлога. Морате да га треснете у главу пре него што он удари вас. С руским племићем борићете се у двобоју. Значи, поступа се адекватно ситуацији и личностима на које сте упућени. Тако и са судом. Какав суд, каква правда, такво и понашање. Војвода није хтео да игра по њиховим правилима. Сам себе одлично је бранио. Судије је називао педерчинама, говорио да могу да му пуше, псовао им све по списку. Раскринкавао заштићене сведоке, правнички их бацао на колена, исмејавао... На крају је урнисао тај срамни суд.

Шта год да се даље буде дешавало Шешељ је учинио више за српство и Србију од свих српских дипломата и правника заједно. Доказао је пристрасност међународних моћника и неправедно бачену анатему на српски народ. Док постоји правна наука изучаваће се случај Шешељ у Хагу. За педесет година заборавиће се Шешељеве политичке метаморфозе, вероломства, изношења из скупштине, клизање на кору од банане његових противника... Памтиће се подвиг у Хагу. Историја воли усамљене хероје. Још ако су страдали за идеју и уверења. Ни Че Гевари се данас ништа не замера. Да није постојао Војислав Шешељ требало би га измислити.

Миодраг ТасићМиодраг Тасић


# Миодраг Тасић Војислав Шешељ Зоран Ђинђић Александар Вулин ко је ко
@VulinAleksandar @


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима