Сећање на рударе

Опелом и полагањем цвећа на споменике на Новом гробљу у граду на Моравици, али и другим местима одакле су били настрадали, у недељу је обележена 24. годишњица трагичне погибије 90 рудара Алексиначког рудника.

Љубиша Станојевић, рударски техничар, тада је имао 29 година али у време несреће није био на откопима. Међутим, силазио је у јаму по мртве камарате.

- О томе да ли ћу се вратити нисам размишљао. Деведесет породица испред, човече! Чека и нада се. Гледају у нас. Прате ме ти погледи и данас. А ми, извлачимо само радничка одела. Кости испадају. Шта да кажем уплаканим људима? Ето, то је рударски живот. Сиђеш у јаму, а не знаш да ле ћеш жив изаћи из ње. Деведесет мојих колега није имало срећу. Свега се сећам као да је у недељу било, а слика погинулих другова никада неће избледети - сећа се Станојевић.

После несреће помоћ је стизала са свих страна, из земље и иностранства.