Санкције, за и против!

Додуше, овог пута не уводе санкције Србији, већ Русији. Али траже од Србије да се придружи „европској породици“ и осталим „демократским државама“ у свету које су Русима наметнуле економске и још понеке санкције. Тај „демократски свет“ чине, наравно, Америка, Канада, Јапан, Аустралија, уз Европску унију, Исланд, Албанију и Црну Гору!

Ево прилике за историју. Ако би се Србија придружила горе поменутим демократским бастионима у увођењу санкција Русији, то руководство које би донело такву одлуку сигурно би ушло у историјске читанке. И било би запамћено занавек. Несрећа лежи у чињеници да су нас опет претекли Словенци, Хрвати и чак Црногорци. Но, свеједно. Српски народ никада не би заборавио онога ко би потписао указ о увођењу санкција Русији!

Недавно је српска Влада одржала једну историјску седницу. У Нишу, сто година након оне из Првог светског рата. Која се, такође, одржала у Нишу те ратне, тешке године. Ратна Влада је донела збиља историјске олуке. Ова, потоња, изгледа ништа важно није урадила. Могуће стога што данас и није у целости ратно стање. Ни ултиматум Србији данас није тако оштар и директан попут оног Аустро-Угарског из 1914.-те. Даље, на недавну седницу чланови српске Владе отпутовали су аутобусом у Ниш. Пре сто година путовало се возом. Потом, у оно време Црна Гора нам је била савезник. Данас, видимо, није. По питању руских санкција, дабоме. У свему осталом, што рече председник Николић, односи Србије и Црне Горе су братски, да бољи не могу бити!

Понеки малициозан Србин још увек се љути што је Црна Гора признала државу „Косово“! Могуће зато јер су нас и у томе претекли?

Вероватно ће скорашња историјска седница Владе бити мање запамћена од оне прве и због тога што Александар Вучић још увек није достигао историјску величину Николе Пашића. Дачић, макар за сада, нема капацитет Стојана Протића. Јоргованка Табаковић тешко да може надвисити Лазара Пачуа. А ни Томислав Николић није баш на нивоу Краља Петра I или Краља Александра, ујединитеља!

Али, вратимо се ми санкцијама. Можда би и добро било да притиснемо Русе? Ми Срби смо ојачали под санкцијама. Блокада и изолација нас је додатно очврснула. Могуће да би и Руси видели неку корист од српских санкција? Истина, Руси имају нафту, гас, угаљ, имају струју из моћних хидроцентрала, из атомских, исто тако. Није Русија ни мала по територији да би је „демократе“ спречиле да евентуално увезе понешто што јој недостаје. Из, рецимо, Кине! Али немају српску јабуку, краставац, грашак или боранију. И треба им ускратити ту здраву, незагађену, природну храну. Сву ону силну робу, довољну за потребе једне осредње московске пијаце, треба оставити Србима. Ако имају чиме да је купе. Ако немају, нек пропадне, само да је не поједу ти свирепи Руси. Кад може Монтенегро да ускрати сво силно вино, оној неколицини руских изрода, винопија, који дају примат „Вранцу“ у односу на Водку, што не бисмо и ми оставили коју стотину московских домаћица без јабуке и корнишона?

И да останемо без нешто долара и евра, опет смо на правом путу. У друштву „које нема алтернативу“!

Миодраг Тасић