Промоција књиге "Житковац и железничари" у издању УСУК "Завичај"

Промоција је одржана у Железничкој Ресторацији у Житковцу у присуству великог броја присутних. Аутори су деца железничара и блиски рођаци, који су о житковачким железничарима дали историјски пресек до данашњих дана употпуњен презименима и именима, као и радних места, почев од шефова станица преко отправника возова, телеграфиста, благајника до техничке службе.

У књизи је истакнут значајан допринос ове саобраћајне делатности у развоју ове средине, али и жал што Железничка станица Житковац носи назив Алексинац, што изазива забуну код путника. Рецензент Марковић је изнео податак да је 80-тих година прошлог века једна студентица из Америке погрешно сишла из воза у Житковац уместо у место у које је пошла.

О књизи су говорили аутори и рецензент. Говорећи о месту одржавања промоције рецензент је рекао да је Ресторација  "академија наука"- "мала Сорбона", национална библиотека без књига, јер су на путу за Соко Бању у њу свраћали Бранислав Нушић, Стеван Сремац, Иво Андрић, Меша Селимовић, Добрица Ерић и други, а позната је по кадровима у филму "Жута", као и водоторањ, познат по сликама академског сликара Миће Стоиљковића, који га је сликао девет пута, и по његовој жељи ускоро треба да постане уметничка галерија. Ресторацију су посећивали и др. личности из политике, културе, естраде, привреде, спорта, попут Парлова, Бенеша, Келаве, али и Миљан Миљанић и Топлак који су ту били са др Батом Павловићем што је овековечио Божа Марковић својим фотографијама. О ресторацији је највише писао Славољуб Марковић у свом роману "Побунио сам се животом", кога је стварао 50 година, а који је ушао у ужи избор за Нинову награду. Завршавајући своје излагање књижевник Марковић је рекао "да је Ресторација била и остала наша љубав, младост и успомена, које нас вежу за младост."