Промоција књиге "Српска православна црква у алексиначком крају од 1918. до 1941. године"

Издавач књиге је библиотека "Вук Караџић" Алексинац.

У актуелној домаћој историографији ретко се можемо срести са сериозним научним или стручним радом, са тематиком новије повеснице Српске православне цркве, нарочито на локалном нивоу.

Вредни и истрајни алексиначки професор историје Зоран Стевановић, аутор бројних монографија, студија и чланака, који обрађују богату прошлост његовог завичаја, прошле године је објавио изузетну књигу, насловљену "Српска православна црква од 1833. до 1918. године", која је попунила видну празнину у познавању црквене организације и комплетном историјату исте, у датом периоду и на одређеном простору алексиначког Поморавља.

Стевановићев рукопис, под горњим насловом, наставља ову документарну сторију, хронолошки омеђен временом између два светска рата. Педантни аутор, благодарећи свом историографском искуству, рукопис је поделио на десетак поглавља, где је кроз призму разних дешавања и делања тадашњих алексиначких богослужбеника, вешто приказао живот и рад Српске православне цркве, на наведеним просторима.

Посебно су обрађени подаци и о два манастира на овим просторима. Ради се о манастирима Светог Романа и Светог Стевана, чију је сачувану  архивску грађу, аутор максимално искористио.

Последње поглавље (нека врста персонализоване повести црквене историје алексиначког краја), носи наслов "Свештенство архијерејског намесништва алексиначког"  и преко чињеница о школовању свештеника, њиховим приходима и оцењивањима, односно организовању истих у струковна друштва, до исцрпних података о тадашњој настави веронауке и вероучитељима, успешно завршава овај рукопис, обима око 300 страница.

Рукопис проф. Стевановића, по нашем мишљењу, представља модерно конципирано дело, складне кохерентности, које се одликује прегледношћу и конкретним излагањем. Аутор је успео на веома јасан, ненаметљив начин да читаоцу презентује бројне податке, проистекле као резултат вишегодишњих истраживања у архивима и библиотекама, али и у црквеним и манастирским архивама.

Додатна вредност овог рукописа лежи у чињеници да је он, не само успешна синтетичко-документарна монографија, него и приручник, односно узорна студија, готово образац, за будуће истраживаче ове и сличних тема.

Извод из Рецензије рукописа, рецензент Нинослав Станојловић, професор историје