Пољопривредници незадовољни откупном ценом пшенице

Произвођач Добрица Стевановић из Гредетина, међутим, није сигуран да ће и на тај начин повратити бар део уложених средстава у ову пољопривредну културу иако се трудио да редукованом сетвом, без орања, смањи трошкове прошле јесени.

- Цена пшенице је врло ниска и не може да покрије трошкове производње, то сви већ знају. Што се пшенице тиче, она је одувек била најјефтинија сточна храна, тако да сигурно неће ићи у продају. Али чак и тада зарада зависи од цене стоке која се таласа нон стоп. Није ништа организовано, већ како накупци реше, тако бива. Видећемо и у ком ће периоду стока стићи за продају, али у сваком случају ми се много више исплати да храним стоку него да продам пшеницу.

Стевановић као пример добре праксе наводи Аустрију чији пољопривредни произвођачи годину дана унапред знају колика ће бити цена пшенице по хектару и додаје да је она ове године чак 100 пута већа него цена жита у Србији.

- Ако држава нема неки план по коме се зна унапред шта треба, колико треба и колико то отприлике кошта, и на тај начин прави паритете, биће као са јагодама и осталим производима, једне године багателна цена, друге године трострука. Мислим да ће идуће године да се сведе све на увоз. А чуо сам од људи који раде у Аустрији да Аустријанци плаћају 5.000 евра по хектару и да се унапред зна колика је цена, тако да сељак може да одлучи шта ће да ради. Код нас се плаћа 50 евра по хектару и то нам не исплате одмах – разочаран је пољопривредник из Гредетина.

Због ниских откупних цена, пшеница као сточна храна

Пољопривредник Срба Трифуновић из Лужана ове године под пшеницом, али и другим стрним житима, имао је више 10 хектара. Како каже, хлебно жито је родило изузетно добро, осим на мањем делу који је с пролећа захватио град, али се ове године мирис свеже умешеног домаћег хлеба по свему судећи неће ширити сокацима, јер ће готово сва пшеница бити утрошена као сточна храна.

На тај потез Трифуновић је, као и многи други пољоприврединци, приморан због изузетно ниске цене пшенице, која се у једној мењачници у Моравцу откупљивала и за мање од 15 динара по килограму. Такав потез државе је за сваку осуду, наглашава овај пољопривредник.

- Моја пшеница ће највише отићи за сточну храну. Нешто ћу оставити за сопствене потребе, али ће већина, а ја тренутно имам неких 80, 90 нажњевених тона, отићи у сточну храну пошто ја чувам доста стоке, имам осамдесетак грла крупне стоке. Да вам кажем нешто, цена концентрата је 40 динара. Ја треба да дам три, или два и по килограма пшенице за килограм концентрата, а то ни у лудилу нећу.

Захваљујући добром приносу, Трифуновић ове године неће трпети губитке због ниске откупне цене пшенице, али неће моћи ништа ни да заради. Такву рачуницу, нажалост, неће имати они који имају мање приносе, па ће њихов салдо на крају лета ипак бити у минусу. Уложен рад сељака од сетве до жетве тек је ненаплатив.

- Због чега бих ја у ту производњу укључио 200.000 или 300.000 евра, што се тиче земљишта, механизације, комплетне агротехнике и осталог, а да не зарадим ништа. Ја то годину дана радим и требало би да имам зараду. Ако ништа друго, макар трећина од основних тошкова би требало да остане. Али то је сада немогуће. Ми смо можда у некој минималној заради, ја лично зато што имам изванредне приносе, али опет је то ништа. Прошле године откупна цена пшенице је била од 22 до 25 динара. Били су мањи приноси и не тражимо ми сада високу цену, али двадесетак динара би била нека нормална цена и тада би се исплатило да се ради.

Трифуновић је овом приликом истакао да пољопривредници не муче муку само са ценом пшенице, већ и са полицијом која веома често из саобраћаја искључује комбајне јер немају папире о техничкој исправности.

Саговорник Радио Алексинца поручује да су комбајни пре свега пољопривредне машине које су активне десетак дана у току године, а да њима углавном управљају искусни и одговорни људи, па је стога недопустиво третирати их као возила, а сељаке као саобраћајне преступнике.