Плантаже тартуфа на лескама

Грин Лабораторис (Green Laboratories) Доо Београд је фирма основана 25.4.2012. године са седиштем у Београду да би се преко ње развила мрежа сарадника.

Фирма врши презентацију пројекта по општинама и месним заједницама заинтересованим пољопривредним произвођачима. Компанија обезбеђује израду Пројектне документације по светским стандардима, набавку најквалитетнијих садница леске инокулисане мицелијумом тартуфа припремљене у познатим светским лабораторијама са гаранцијом квалитета, допрема саднице до регионалне пословнице, обезбеђује стручну и техничку помоћ, сакупља плодове тартуфа и обезбеђује пласман и лешника и тартуфа.

У оквиру прве фазе овог пројекта у 2012. потписани су уговори са преко 130 будућих узгајивача тартуфа, којима су подељене најквалитетније сертификоване саднице леске са мицелијумом тартуфа произведене у Италији. Укупно 15.000 садница је подељено за јесењу садњу 2012. на укупној површини од 33 ха, а поред тога фирма ГРЕЕН ЛАБОРАТОРИЕС је обезбедила сву неопходну стручну и техничку помоћ и то од стране инжењера пољопривреде за воћарство, прехрамбену технологију, заштиту биља и пољопривредних техничара, чији су стручни савети обезбеђени током целог трајања уговора.

Плантаже тартуфа на садницама леске представљају врло уносну инвестицију кроз два веома тражена пољопривредно-прехрамбена артикла - Тартуф и Лешник и то као два производа са једне плантаже.

Леска - садница домаћин лешника и тартуфа

Леска је дуговечна биљка 70–80 год. а њена исплатива производња траје 40-50 година.
Принос лешника је око 5 кг по стаблу.
Леска успева скоро на свим врстама земљишта. Може се гајити на надморској висини чак до 1600 метара. Не подноси једино тропску и сибирску климу, лако се прилагођава климатским променама.
За разлику од храста који прве приносе тартуфа даје после 10-15 година, леска даје приносе већ после 3 године.
Лешник је висококалорично воће, богато мастима, витаминима, беланчевинама и минералним солима због чега се сврстава у одличан прехрамбени артикал. Највећи произвођачи лешника су Турска, Италија, Америка и Шпанија.
У симбиози са тартуфима ова воћка представља право богатство и прави разлог да се одлучимо баш за овакву врсту производње тартуфа.
Производња садница леске врши ће се лабораторијским путем по методи ИНРА-АНВАР. Корен саднице леске старе 3-4 месеци умаче се у мицелијум тартуфа и сади у саксији са стерилисаном земљом. Саксије са инокулисаним садницама одржавају се у топлотно, светлосним и влажним условима у циљу микоризације. Из ових саксија, саднице се саде у припремљеним рупама на будућој плантажи тартуфа.

Тартуфи - најтраженији прехрамбени артикал на свету

Гљиве спадају у најраспрострањеније живе организме на Земљи. Сматра се да их има око сто хиљада мада најновија истраживања ту  бројку померају на преко милион.
Гљиве човек користи од давнина за исхрану и лечење. Велики део гљива је отрован и бескористан, али поједине гљиве су и храна и лек. Прве податке о гљивама оставио је Хипократ грчки лекар  још у В веку пре наше ере. У то време гљиве су коришћене искључиво у медицини. У ИВ веку пре наше ере  природописац Теофраст (Аристотелов ученик), установио је да гљиве нису биљке и да се од биљака веома разликују. Тада се први пут помиње и гљива тартуф која је нађена наслоњена на корен биљке, а није представљала део корена. Од тада па надаље многи природописци, филозофи и научници почињу да подробније проучавају све врсте гљива, па и тартуфе. До XВИИИ века скоро ништа није било познато о начину размножавања гљива, па је ова област припадала свету тајанственог. Научници су се дуго колебали гдје да сврстају гљиве, да ли у биљке или у животиње. Гљиве се на еволутивном путу налазе на размеђи ова два царства. Оне поседују својства и једних и других организама. У XВИИИ и XИX  Веку утврђено је да се развијају из спора.  Велики број гљива у природи расте у симбиози с вишим биљкама, при чему мицелија ступа у посебну, здружену, необичну везу са корењем дрвећа и трава, која се у науци зове микориза. То се посебно односи на гљиве Тартуфе који су увек на корену неке дрвенасте биљке, а спадају у веома ретке и корисне гљиве, јер поред лековитог дејства имају и особину афродизијака за мушкарце. Зато су Тартуфи најтраженији прехрамбени артикал на свету.
Тартуфа као и других гљива има више врста. По вредности издвајају се Црни и Бели тартуф. Њихове особине и састојци су врло слични па су и најтраженији. Довољно је да се изврши упоређење са неким познатим гљивама као што су шампињони и шиитаке и да да се наведу неке њихове вредности : Тартуф у свежем стању има 23,40% сувих материја у односу на шампињоне са 10,3% и шиитаке са 10,5%. Свежи црни тартуф има 76,60 % воде и 23,40% сувих материја. Од сувих материја има органских састојака 92,17% и минерала 7,83%. Минералне материје садрже 9,40% калцијума, 0,20% магнезијума, 25,15% калијума,1,10% натријума,30,28% фосфорне киселине, 8,85% угљене киселине и 25,02% осталих састојака. Може се такође констатовати да тартуфи имају повољан однос органских и минералних материја и да се од минералних материја посебно истичу калијум и фосфор. Ове наведене вредности чине тартуфе посебним у односу на све друге врсте гљива, што им доказује и веома висока цена на тржишту која се креће чак од 1.000 до 5.000 евра за 1 кг.

Бели тартуф - спада у најквалитетније и најскупље тартуфе. Најчешће је величине кокошијег јајета, а може да буде и као мања лубеница или диња. Плодоносно тело има јак карактеристичан мирис и пријатан укус. Бели тартуф расте у заједници са храстом, леском, тополом, липом и другим биљкама. Бели тартуф изузетно се цени у неким развијеним земљама запада где год има богатих корисника скупих хотелских услуга.

Црни тартуф - колевка црног тартуфа сматра се Француска. Осим Француске црни тартуф се данас гаји плантажно у Италији и Шпанији. Он живи у заједници са храстом, леском, буквом и другим биљкама. Његова величина плода је мања него код белог тартуфа и креће се од величине ораха па до величине поморанђже. Плодоносно тело је квалитетно, ароматично, угодног мириса. Подсећа на најквалитетније врсте сирева. Једе се пресно или термички обрађено.

За правилан развој тартуфа поред корена биљке на коме ће се развијати, важан је састав земљишта, влажност, клима, надморска висина... Тартуфи из корена биљака узимају неопходне материје, за узврат раствара теже приступачне материје потребне корену дрвенасте биљке и врши азотофиксацију. Тако се може рећи да тартуф и биљка једно другоме помажу у расту.

https://www.aleksinac.net/biznis/poljoprivreda/trule-gljive-zlata-vredne-tartufi.html

https://www.aleksinac.net/nauka/pas-tartufar-lagotto-romagnolo.html

http://www.greenlaboratories.net/

http://www.youtube.com/watch?v=6yXM6WOy-ls