Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

ПК Железничар: Планинарење у Јужној Италији

rss

10.05.2016.

Дуго и темељно припремана експедиција ПК ЖЕЛЕЗНИЧАР из Алексинца, са темом Успон на планине јужног дела Апенинског полуострва, реализована је веома успешно крајем априла и почетком маја.

ПК Железничар: Планинарење у Јужној Италији

Први успон на највишу планину Републике Сан Марино, Монте Титано и на њена три врха (Гуаита,  Ћеста и  Монтале).

Следио је дуги пут до најјужнијег дела Апенинског полуострва и најистуреније тачке полуострва Салентино. Труд и стрпљење су се свакако исплатили, природа је понудила нешто што је тешко речима описати. Стене, пећина, добар видик и море све то у једном називу Грота дел Ђаволо.

Пут нас је водио даље до најистуренијег дела полуострва Калабрија, следио је превоз трајектом преко Месинског пролаза и коначно Сицилија. Острво о коме смо сањали, острво о коме је много прича испричано. За обичне људе, острво је повезано са многим историјским дешавањима из периода античке Грчке, Римске империје или Норманске краљевине Сицилије али и наравно незаобилазном криминалном организацијом ( Мафија ) која је позната у целом свету. Због свега овога имали смо некакву тиху зебњу у души, која је била безразложна,  јер смо на острву упознали добре обичне људе који имају душу и који су били веома гостопримиви.

Наставак пута нас је водио северном обалом острва, смењивале су се бајковите слике које је створила природа. Залазак сунца на пучини Тиренског мора, али не обичан, јер су тамо негде далеко у мору била и Липарска ( Еолска ) острва а међу њима и најпознатије Вулкано. Нисмо видели ерупцију али  дим из вулкана је изазвао одушевљење свих планинара. Пробудио нас је дивно јутро у малој, непознатој сицилијанској вароши са погледом на поменута острва, али овог пута она су била северно од нас, лепо осветљена Сунцем које се појављивало иза околних планина. Растали смо се са љубазним домаћинима и наставили пут према највећем граду Сицилије Палерму, где смо се кратко задржали да би смо наставили кретање до најзападније тачке острва и града Трапани. И овде смо упознали добре људе тако да су се наша сазнања и притајени страх лагано губили.

Недалеко од града Трапани налази се планина Ериче, опет једно важно историјско место које се везује за све освајаче и колонисте који су ово место изабрали за насељавање својих сународника. Гусари али и други освајачи натерали су људе који су овде живели да беже од освајача па су као погодно и сигурно место изабрали поменуту планину, на којој  је током времена створено лепо и интересантно насеље које је данас права туристичка атракција. Успон до врха ове планине трајао је три часа а силазак два. Задржавање на врху ове планине је било доста дуго,  јер су трагови некадашњег живота остали видљиви на сваком кораку.

Следио је обилазак најјужније тачке острва и успон на Етну. Излазак из града Катаније, који се налази у подножју вулкана је био непланирано дуг, па смо пуно времена потрошили на вожњу по градским улицама. Ипак по плану попели смо се до безбедних висина а спуштање је било по мраку.

Ноћење у варошици која се налази на северним падинама вулкана било је врло занимљиво јер се у то време, ту одржавао некакав локални празник па је град био у свечаном „руху” а забава је потрајала до дубоко у ноћ.

Напустили смо Сицилију са лепим успоменама и наставили пут до подножја Везува, где смо се након доброг одмора и преподневне кише, упутили поподне да би смо по изузетно лепом времену уживали у прелепом погледу на град Напуљ и залив који отвара врата овог града.

Одмор на периферији великог града послужио нам је да напунимо батерије и да се припремимо за дуги пут који је био пред нама.


# превоз туризам планинари Железничар (план. др.) Сан Марино Италија
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима