ПК "Железничар": Јура

Ова планина је позната по томе што је по њој један геолошки период Земљине историје добио назив.

Да би се стигло до подножја ове планине , требало је пуно стрпљења и добре воље. Дуги пут је водио преко северне Италије и надаље између планинских венаца Алпа на истоку Француске до тромеђе са Швајцарском и града Женеве. Добро место за одмор возача али и планинара  поклопило се са највећим градом северне Италије, Миланом, па су планинари искористили преподне за обилазак овог града.

За полазну тачку успона изабрано је село Лелекс које се налази у западном подножју планине, на надморској висини од 893 м. Иначе ово село представља регионални туристички центар има неколико хотела и лепе скијашке терене.

Стаза којом су се кретали планинари била је покривена дубоким, али на сву срећу „тврдим” снегом и кривудала је кроз густу четинарску шуму у доњем и средњем делу која је у горњем делу уступила место патуљастим четинарима и ливадама.

Након четворочасовног успона планинари су испењали највишу тачку ове планине врх – Крет д ла Неж, који се налази на надморској висини од 1720 м. Добри временски услови омогућили су планинарима да уживају у дивном погледу који се пружао ка југу до снегом покривених Алпа а ка истоку на пространу котлину Женевског језера и на истоимени град.

Спуштање са планине је било много брже од успона јер се одвијало по стази која је коришћена за успон. Следио је дуги пут до Србије па су планинари направили неколико пауза у градовима кроз које су пролазили а међу њима најлепши утисак на планинаре су оставили Лозана и Берн у Швајцарској.