Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Осврт: У ишчекивању избора VII

rss

03.04.2016. Миодраг Тасић

Избори само што нису. Нешто више од двадесет дана дели нас од прошлости или будућности.
Тако кажу неки такмичари на овим изборима.
Ако победе они, идемо у будућност.

Осврт: У ишчекивању избора VII

Ако, не дај Боже, победе они други, а други су сви остали, онда се враћамо у прошлост. Од Србије ништа неће остати. Тајкуни ће управљати Србијом, неће се решити оних спорних двадесет и четири приватизација, пензије и плате ће се смањити, биће отпуштања радника, Фап неће бити продат Финцима, Мерцедес неће инвестирати у Србију, Београд на води биће пуштен низ воду, а Арапи из Емирата неће уложити ни долар у наводњавање српских њива!

Ова црна прогноза сасвим је реална. Јер ако „Србија побеђује“ не победи којим случајем, онда ће сви остали да се удруже и да нас врате у прошлост. Сад, ако би та прошлост била макар она из 1989. године, не бих имао ништа против. Живело се као из бајке у односу на ово данашње. Имали смо више пара, већу државу, релативно комотно се с црвеним пасошем могло путовати и чак смо били уважени у свету. Бар у околним земљама. А данас?

Не спадам у оне који верују у сваку реч политичара. Поготову не верујем онима који су ме више пута изневерили. Сумњам да ће сви остали да се удруже против Србије која побеђује. Како да се удруже они што су за Нато пакт с онима што су за Русију? Или ови што би се одрекли Косова (и Метохије приде) с онима што би бранили колевку српства? Има у осталом шароликом друштву које не побеђује и заговорника Европске уније, али и огорчених противника те, по њима, пропале идеје.

Сви се боре за народ, али једни би народ уступили страним лихварима, а други би да бране и сачувају домаћу привреду. Ту не може бити ничег заједничког. Слагали би се као рогови у врећи. Или можда и може? Ако погледамо кога све има у Србији која побеђује и каквих све супротних идеологија, програма и циљева тамо има, што не би могли и ови други? Ваљда су привилегије које власт доноси толике да ће се спојити и неспојиво?

Из друге групације прети велика опасност. Војвода Шешељ избија у први план. Човек победио славни Хашки трибунал. Није крив ни по једној тачки оптужнице. Није ратни злочинац. Није чинио ратне злочине нити у Хрватској, Босни, још мање у Војводини! А Војвода нимало није штедео тај, рекосмо по злу чувени трибунал. Обраћао им се речником који се може чути у железничким ресторацијама. После поноћи, кад су гости добро нацврцани. Какав суд, такво и понашање. Тако треба да се опходи свако ко има срце, образ и још неки орган.

Верујемо да ће многи у Србији научити понешто на Шешељевом примеру. Добро би било да они који заступају државу, они који се баве дипломатијом, понекада заузму мало чвршћи став. Не треба превише савијати кичму. Док се Милошевић држао храбро и одлучно, Србија је чак и добијала неки уступак од наших непријатеља, и ондашњих и садашњих, мада су и тада а и сада називани пријатељима. Када је међутим попуштао, што због претњи, уцена, лажних обећања, превара, само је горе ишло и њему, али и нама.

Ни они после Милошевића ништа нису научили. Понизно су прихватали сваку уцену, свако обећање на дугом штапу, жртвовали националне интересе, китили се некаквим дипломама које су им делили, похвалама у штампи непријатељских сила, и нарочито неискреним руковањем и грљењем пред тв камерама. Сваки пољубац скупо је коштао народ у чије име се наводно заклињу тобожњи спасиоци.

Стога је добро да на изборима не побеђују само једни и једни те исти. Премда код нас то баш и није лако избећи. Од повратка вишестраначја у Србији, дакле двадесет и шест година, на политичкој сцени неки су све то време. Мењали су ћурак више пута. Јуче су причали једно, потом нешто друго, враћали се на старо, ишли у дужину и ширину. Од првобитних начела ништа више није преостало. Ма од њих више ништа није преостало. И опет су ту. Све због народа и будућности!

Ни војвода није изузетак. И њега памтимо свих ових година. Додуше, Хаг му је ускратио дванаест година личног присуства у српској политици. Делао је војвода посредно. Путем директива. Но, странка се скоро урушила. Сада је поново у успону. Победа над хашким злотворима отворила му је пут у Скупштину Србије. Можда касније дође и нешто више од тога? Није ни војвода превише задрт човек. Зна и он да промени мишљење, да сарађује с неким кога је називао највећим криминалцем, да заборави онога ко му је био пријатељ. Каже се и да прва љубав заборава нема. Можда га се сете они које је створио и изнедрио? Ко ће знати. У сваком случају добро је што ће војвода прећи цензус. И добро би било да и други пређу фамозни цензус. Макар они који мисле добро својој земљи.

Зацртали смо европску перспективу а у Европи углавном на власти су више странака. Ретко једна. Такође у тој Европи нормално је да и странке на власти имају различите фракције. Никада нису сви јединственог мишљења. Напротив. А пракса да само један човек одлучује и да се за све пита, тога заиста нема у тој Европи којој тежимо. После Другог светског рата с таквом праксом у Европи се раскрстило!

Миодраг Тасић
Миодраг Тасић


# Миодраг Тасић Београд Војислав Шешељ избори Хаг НАТО ЕУ Београд на води
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима