Обнова цркве Свете Недеље у Горњем Адровцу

Објекат је био саграђен од дрвета и блата (чакмара), дотрајао и склон паду, са оштећеним кровом и урушеним олтарским делом. По затраженом благослову Владике Нишког и уз обећање да ће се саградити нова црква, објекат и настрешица за окупљање верника су срушени.

Изабрани Одбор за изградњу цркве и Савет МЗ. Г. Адровца, по изради Пројекта и добијања сагласности прионули су на посао. Сакупљен је добровољни прилог за набавку грађевинског материјала, од мештана и делом од Адровчана који живе ван Г. Адровца, за изградњу објекта до постављања кровне конструкције. Скромни прилози у новцу и грађевинском материјалу стигли су и од појединих верника који нису рођени и не живе у овом селу.

Мештани су се добро организовали и по групама одлазе заказаног дана на добровољни рад са циљем да цркву ставе под кров до краја текуће године. Изграђени су темељи и прва бетонска плоча, у току је допрема материјала за зидање које ће бити завршено до празника, Свете Недеље, 20. јула 2016.

- Биће нам потребна новчана средства и грађевински материјал да изградњу цркве, по Пројекту, приведемо крају, али надамо се даљој помоћи грађана, јер су до сада показали солидно интересовање и пружили помоћ да обнова почне, кажу у Одбору за изградњу цркве.

У одбору су нас упутили и на записе о овој „маленој“ цркви, са извором добротворне воде за вид, која је годинама уназад била добро посећена од стране мештана Горњег Адровца, тако и суседних села: Крушја, Радевца, Јаковља и Сухотна.

На основу података из Летописа алексиначке цркве сазнајемо да је прота Брана Коруновић записао, 24. децембра 1936. године да у Горњем Адровцу постоји неосвећена капела, Св. Недеља, подигнута пре 30 година и да је њу уснио мештанин Јован Вулић, на месту где је саграђена.

Најстарије мештанке Ружа и Даринка (старије од 90 година) на основу причања њихових старијих, дедова и очева, тврде да је ова црква саграђена на уступљеном месту мештана пре ослобођења од Турака, а да је из ње дељена службена пошта за Алексинац и Ниш, која је пристизала из Београда, преко Крушевца и Шиљеговца, да би заобишла легендарни Делиград.

Ово казивање треба проверити и евентуално потврдити, али оно што је битно за све нас, изградњу цркве треба привести крају и омогућити заинтересованим грађанима да је посете и пријатно се осећају у овој православној светињи, додају из Одбора за изградњу цркве.