Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Нисмо људи - ми смо лутке

rss

25.07.2016. Пише: Драган Весић

Сањао сам да имам пет евра и био сам срећан - то је наша судбина.

Нисмо људи - ми смо лутке

Пушимо York мада нам Lucky strike или Winston више одговарају, али је то нездраво задовољство 20 динара скупље, а то је месечно 600 динара више (кол'ко се тек на дувану са бувљака уштеди!) Кад купујемо седам ствари обиђемо седам продавница не би ли уштедели стотинак динара - јесте, то је наша судбина. Сиромаштво понижава нас, али није разлог да се стидимо пред другима. Купимо пиво, па пијемо с другарима кући и обрнуто, јер уштедимо тродупло него да смо у кафићу, мада је у кафићу. Волимо и са женом да изађемо увече - лепо се обучемо, прошетамо, па седнемо негде да попијемо пиће. Престали смо.

Размишљамо и сателитску или кабловску сарадњу да раскинемо и купимо STB уредај, само интернет да плаћамо, да бисмо уштедели месечно 1.000 дин. Можда, временом, и интернет откажемо... а не треба нам ни традиционални медиј - телевизија - ионако је превазиђен: спор са селективним информацијама и погодан једино за испирање мозга. Власт би, да може, укинула интернет, посебно душтвене мреже, јер код нових медија нема цензуре. Зато су националне телевизије зло - дефилују само криминалци, вуцибатине, дебили, набилдоване и тетовиране силеџије и силиконске спонзоруше што пуће усне за селфи. Тако криминалци и старлете постају идоли младих - шта ће клинцима школа и образовање кад постоји бржи начин да дођу до великих пара и постану ријалити звезде. Изгледа да је овде шунд легализован и проглашен за највећи културни домет. Не знам да ли нам је то национална стратегија за светлу будућност.

Дивна је ово земља кад морамо да подигнемо дозвољени минус (а банке на њега деру) да би купили, на пример, фрижидер. Рекоше да ћемо ускоро бити једна од три најбогатије државе у Европи. Изгледа да смо на добром путу пошто "нема куче зашта да нас увати". Од ових силних мегатренд доктора наука што ни Гимназију у Алексинцу не би могли да заврше, од тих што су рушили "па сад нама нуде лопате", од те силне ограничености која ведри и облачи, нељудски, без смисла за меру и границу (не знају, бре, да стану!) и наше беспомоћне неограничености, дође нам каткад да, уместо њих, одемо у лудницу и остатак живота проживимо као људи. Ми нисмо људи него лутке.

Тако бар не би гледали ову наопаку и грозну збиљу - где је увредљиво учествовати - која личи на луткарско позориште апсурда. Конце повлаче поремећени дилетанти, а марионете су - поред слепих следбеника - обични, добри, паметни, ненаметљиви и фини људи; сад, ту се јавља контрадикција...
... Ако, су паметнији и способнији зашто дозвољавају глупима да им уништавају живот?! Знам за два разлога: први је НЕМОЋ а други СТРАХ.

Али, пре тога да направимо разлику. Постоје и две врсте људи...
...Ненаметљиви и они што "нит смрде, нит миришу" - постоји огромна разлика. Први су фине истанцане душе којима је увредљиво да ударају ниско и лактовима у гомили јер имају манире и имају морални кодекс. Други су најнижа врста примата, грешка у еволуцији, и они су са свима добри, што је немогуће, знаци неискрено, и свима титрају, спремни да се, с опроштењем, нагузе за своје добро. Ништа им није свето, свима служе. Моћнима (свеједно да су паметни или не), као по правилу, то титрање прија и нису свесни да ће безлични да им забију нож у леђа кад се промени однос снага - али, ваљда су то и заслужили. Нит смрде нит миришу: због њих нема промена, они су кључ. Ствари ваља поставити каузално - надовезује се оно што најавих да спречава промене: немоћ и страх.

Један паметан човек је говорио - Зашто кукате да вам не ваља, јер онда сте ви одговорни и немате право да кукате, него се укључите у политички живот! Није био у праву: уђите у било коју странку и покушајте тамо да напредујете у страначкој хијерархији и нешто мењате набоље, укажите на климоглавце. Не, неће вам дозволитти да напредујете, јер су нам скоро све странке диктаторски устројене, где је на врху пирамиде непогрешиви вођа. Све је то, мање-више, исто. То је НЕМОЋ.

О стварима који се дешавају у Алексинцу пишу други медији. Док је постојала општинска телевизија, грађани су о лошим стварима у њиховој средини могли да се информишу путем дневних новина и већих портала. На општинској ТВ одувек су биле табу теме, уз тек по неки изузетак. Причаш о ономе што се не сме, па настрадаш: једноставно те малтретирају, иживљавају се. Модерно речено, неспособни, надобудни и покварени, почну да те мобингују.

Заштите ниоткуд, па чему онда да самом себи загорчаваш живот? Ипак сам га самом себи загорчавао. Напросто, то је било јаче од мене. Зато други ћуте. То је СТРАХ.

Менталитет, усуд? Ма не, ми смо криви зато што се плашимо да се онима "што пуштају кишу" не замеримо. После, кад неко остане сам, нико му неће помоћи и зато је страх разумљив, али не и оправдан. Мислим, гледати мирно линч, осуђивати, а ништа не предузети...

Зато ће се ствари променити на боље тек онда када већина престане да се плаши. Плашим се да то неће бити тако брзо.

Драган Весић


# медији позориште луткарско позориште новац телевизија Драган Весић људи
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима