Небрига према чувеном споменику културе

03.12.2013.

Брука, срамота и ужас су речи којима би се најлакше описало оно што је свакоме видљиво кад се упути пут Горњег Адровца.
На путу до Руске цркве ђубре на све стране, а у дворишту цркве овце пасу, као да само ту постоји трава и као да нема ко да о томе брине.

Зашто је то тако, има ли наде и решења?

За коментар смо позвали господина Горана Живадиновића, човека који је уложио преко 30.000 евра у развој етно туризма у Горњем Адровцу, човека који је један од најбољих познавалаца реалног стања на том простору:

"Српском патриоти са ових простора треба да је понос и дика што се давне 1876. године чувени Рајевски одлучио да дође у Србију и да се као добровољац бори са нама Србима против турског зулума за коначно ослобођење од отоманске империје. Само једном у току године се сетимо тог руског великана и одајемо му пошту код тзв. Руске цркве у Г. Адровцу. То није довољно!

Иницијативни одбор, у оквиру удружења Рајевски-Вронски из Алексинца, покренуо је иницијативу за подизање споменика у Адровцу, Вронском и Ани Карењиној, не би ли од Адровца направили српску Верону и на тај начин привукли туристе из свих крајева света. Предлагано је да се Горњи Адровац прогласи еко - етно селом, зашта свакако има потенцијала собзиром да има у селу и близој околини неколико регистрованих домаћинстава за етно туризам, да се дуж пута поставе табле са натписима очувања тог природног и аутентичног амбијента,итд. Узалудни су напори ентузијаста из поменутог Удружења, јер од свега тога за сада ништа, све је остало на идеји, што није добро не само за Адровац већ за читаво поморавско окружење, које ту причу мора да препозна.

Ми из Удружења сматрамо да локална самоуправа Алексинца треба да одреагује на наше примедбе, како би се створили предуслови за реализацију идеје и како би се сачувала наша и руска историја, коју морамо искористити као ресурс и потенцијал за боље сутра. Снимљене фотографије говоре саме за себе. Смеће дуж пута којим је на коњу јурио Рајевски, не би ли што пре стигао до Голог брда, не моге нам служити на част, ни нама у Удружењу, ни локалној самоуправи. Чињеница је да тај пут користе за саобраћај и друга околна села, није оправдање за Горњоадровчане, који не чине готово ништа да зауставе формирање нових дивљих депонија, којих је из дана у дан све више. Напротив, и они сами суделују у стварању истих, што је велика срамота. Ово Рајевски свакако није заслужио и сигурно би се постидео, да може на коњу у мирнодопским условима да јаше дуж пута са оваковом околином.

Шта рећи до ВЕЛИКА СРАМОТА."

# саобраћај Горњи Адровац
@