Научници у паници: Шкриљци разарају планету

Вађење нафте из уљних шкриљаца изузетно је опасно по животну средину и требало би га зауставити док се не утврди какве све опасности прерада шкриљаца носи са собом, показало је истраживање осморо научника из различитих земаља света.

- Проучавали смо вађење нафте из шкриљаца у Британској Колумбији, где се све више експлоатишу ови рудни материјали, и могли смо да видимо драстичан утицај развоја инфраструктуре на екосистем. Ипак, тешко је претпоставити колико ће експлоатација шкриљаца утицати на животну средину у наредних 30 година, када ће вађење нафте из ових рудних материјала доживети процват - каже Виорел Попеску, истраживач с Универзитета у Букурешту и један од научника чије је истраживање објављено у часопису Frontiers in Ecology and the Environment.

Утицај гасова

Истраживање је показало да нагомилани утицај гасова насталих у овом процесу може бити веома опасан по биљни и животињски свет.

- Ако помислите на пејзаж као на сликарско платно, у почетку неколико платформи, путева и цевовода насталих ради експлоатације шкриљаца делује небитно, јер платно још није нарушено. Али како се та инфраструктура повећава, све је више оштећења природе и животни простор постаје све загађенији. У ком тренутку платно почиње да се распада? И које су еколошке последице по осетљиве и већ угрожене животињске врсте? - пита се Виорел Попеску.

Засад не постоје поуздане информације о могућим акцидентима на местима експлоатације, одлагању отпадних вода и јаловине, а аутори истраживања упозоравају да и велике компаније које се баве овим послом крију све податке о токсинима и опасним хемикалијама, као и њиховом складиштењу. Ово посебно забрињава јер многе од тих хемикалија могу бити канцерогене и радиоактивне.

Прво о последицама

- Нужно је да прво размислимо о последицама, па да тек онда повећамо ниво експлоатације - каже Морин Рајан, истраживач с Универзитета у Вашингтону.

Производња нафте из шкриљаца у САД повећана је 700 одсто од 2007. године, а о овој експлоатацији се све више говори и у нашој земљи. Како су медији већ писали, Србија је једна од најбогатијих кад је реч о резервама уљних шкриљаца, а за експлоатацију су најбољи они у Алексинцу.

Опасности

- Контаминирају се резерве подземних и надземних вода
- Ствара се велика количина штетних гасова, међу којима су бензен и толуен
- Загађује се земљиште и угрожавају биљне и животињске врсте
- Не зна се шта се дешава с отпадним водама

О уљним шкриљцима

- Угљоводоници из шкриљаца или уљни шкриљци су рудни материјали богати нафтом
- За уљне шкриљце се зна дуго, али због јефтине нафте раније нису коришћени
- У Србији их има у 24 басена
- Највише их има на подручју Алексинца, али се налазе и на подручју Врања, Ваљева, Крушевца, Бабушнице, Ниша, Западне Мораве...
- О „алексиначкој нафти“ размишљало се још 1954, кад је постојала компанија за истраживање уљних шкриљаца, а озбиљнија истраживања рађена су и 1986. године
- На три лежишта алексиначког басена налази се близу две милијарде тона уљних шкриљаца, од којих би се могло добити 150 до 200 милиона тона синтетичке нафте