Нафте из Алексинца има довољно за наредних 50 година

- Полазећи од процењених резерви које су око 2,5 милијарди тона, само лежиште Алексиначког шкриљца представља значајну акумулацију од приближно 500 милиона тона органског материјала или, ако би се рачунало на прераду у уље, са приносом од 50 одсто, што је око 250 милиона тона уља, односно синтетичке нафте. За нашу земљу то представља врло важан енергетски потенцијал - каже Игњатовић.

У Србији се највише ископава лигнит, затим мрки и камени угаљ, олово, цинк, бакар, злато, сребро, бизмут, селен, али и камен, цементне сировине, разне врсте глине, мермер.

- Србија спада у ред земаља које нису ни богате ни сиромашне рудама. Истраживања метала су последњих неколико година добила на цени, тиме се бави више страних компанија. На то је прилично утицало поскупљење ових сировина на берзама. Бакар је пре неколико година био само 2.000 долара по тони, а сада је 7.000-8.000. Ситуација је лошија код камена, разних глина, магнезита, зеолита, азбеста јер је потребно добити производ што веће финалне обраде, а то тражи већа улагања и озбиљније фирме од ових које смо добили у приватизацији - објашњава Игњатовић.

Готово сви рудници су приватизовани, а у државном власништву су рудник бакра у Бору, који је прошао кроз три неуспеле приватизације, рудници Костолац и Колубара, који су у саставу Електропривреде Србије, и рудници угља у Ресавици и Ковину.

Што се тиче геолошких истраживања, Игњатовић каже да нису рађена скоро тридесетак година јер су поприлично скупа.

- Та истраживања морала би да финансира држава јер рудници који нису приватизовани немају пара за то. На жалост, то се не ради - каже Игњатовић.