Милостиња и пријатељи

Закон о јавном реду и миру Републике Србије
Члан 12
- Ко просјачењем или скитничењем, или непристојним, дрским и безобзирним понашањем угрожава спокојство грађана или ремети јавни ред и мир – казниће се новчаном казном до 20.000 динара или казном затвора до 30 дана.
- Ко организује просјачење или ко се затекне да просјачи у групи – казниће се новчаном казном до 30.000 динара или казном затвора до 60 дана.

Рекло би се да се просјачење не исплати! Ето, може да се заглави и затвор због просјачења. Сад, да ли је неко заиста допао буваре због оваквог ремећења јавног реда и мира, не зна се. Али, свакако, и да јасте, просјачење не јењава. На улици, на мостовима, испред тржних центара, на капији ваше куће, односно на вратима стана, у аутобусу, пред црквом, стадионом, пред позориштем...

То је оно огољено, нападно, простачко изнуђивање милостиње. Они перфиднији просе преко новина, телевизијских екрана, кроз разноразне хуманитарне акције, слањем телефонских порука или меилова. Неки ће у име државе затражити помоћ и свакодневним вапајима покушати да омекшају срце богатих тврдица. Те, пострадала нам држава и народ од снегова, суша, поплава, од киселих киша, од ветрова и олуја... Смиловаће се белосветски лихвари кад виде унесрећене Србе. Само да им се предоче срушене куће и мостови, подављена стока, уништена летина, болнице пуне унесрећених! Како да не! Све што им срце не затрепери од емоција.

Пре ће камила кроз иглене уши него што ће богати Европљанин одрешити кесу. Поготову онај из Европске Уније. Узалуд  донаторска конференција за поплављену Србију и Босну и Херцеговину, џаба она наводна милијарда евра хуманитарне помоћи, бадава ликовање Председника ове наше Србије како Србија има пријатеље и на Истоку и Западу, на Северу, као и на Југу! Свуда имамо пријатеље, али некако најдражи нам они са Запада. Из Европе која нема алтернативу! Кад прођоше хвалоспеви и клицање испостави се да од милијарде евра помоћи, права помоћ, дакле, поклон, износи нешто око 30 милиона евра!

Мало ли је? – Рећи ће добронамерни. Није, наравно. Сваки динар је добродошао. Само да будемо реални. У оној фамозној милијарди углавном су кредити и зајмови. Под повољним условима, ма шта то значило. У помоћ је урачунато и оно што су нам и пре поплава већ дали по разним основима. Норвешка, опет није шкртарила. Америка јесте. Они су нас штедели и са уранијумом, те неће с новцем. Бомбардовали нас само сиромашним уранијумом. И, тако, чувена Европска Унија једва поклонила 30 милиона евра! 508 милиона становника богате Европе издвојили просечно по 6 центи да помогну Србији! Слава им и хвала од срца!

Русија, такође помаже. Додуше Русија је мања по броју становника од ЕУ. Русија има и мањи стандард, али Руси имају велико срце. Широка словенска душа, солидарност с унесрећеном православном браћом, или нешто треће, тек Руси донирали 35 милиона евра као прву помоћ. Први притекли у несрећи и с техником, људством, храном и лековима. Наравоученије: тражи помоћ од Руса. Кад те већ није срамота да мољакаш и тражиш, онда искај од оног ко ће ти дати. И ко ништа не тражи заузврат.

Недавно су Руси отписали 31, 5 милијарди долара кубанског дуга. Путин великодушно частио маторог Фидела. Руси не заборављају пријатеље. Неки други не заборављају непријатеље. То јест, ако су вам једном били непријатељи, опет ће то бити. Ако су вас бомбардовали пре сто година, потом пре 70 година, или пре 15, ни у будућности вас неће гађати хлебом. И није важно да ли су вас бомбардовали као противник или као савезник. Уосталом, када су нас бомбардовали као савезници ' 44. На Ускрс, исто као и Хитлер три године раније, више је жртава пало од савезничких бомби. „Милосрдног анђела“ да занемаримо овог пута!

Елем, памет у главу, леђа уза зид. Не веруј празним обећањима. У се, и у своје кљусе! Да ми запослимо оних 40.000 незапослених економиста, па да препородимо Отаџбину. И да се манемо економиста из ММФ, Светске банке, Јејла... Такви нас и доведоше баш докле смо стигли. Ако им је сва памет у задуживању, смањењу пензија (највише пензионера прима до 25.000 динара), отпуштању, ни премијерово меко срце неће нам помоћи!

Миодраг Тасић