Куће од сламе?

Преносимо из H-ALTER-a.

Гордана Петровчић

Кад се мале руке сложе: Овога љета у Истри, код Бала, група волонтера-пријатеља довршава кућа од бала сламе. У тијеку је завршни слој жбукања. Волонтери просијавају земљу црљеницу коју су ископали за будуће језерце недалеко кућице од сламе. Затим ту земљу, која је уједно пигмент који даје црвенкасту боју зидовима, у тачкама мијешају с глином, пијеском и вапном, додавајући воду како би добили компактну, житку смјесу која потом рукама могу лако наносити на зидове од сламе. Но, ништа без одговарајућег омјера...

Стављамо четири мјерице вапна, четири земље, или овисно о жељеној боји може двије мјерице земље и двије глине, и дванаест мјерица пијеска, прича нам бацајући рукама жбуку на зидове Игор Драндић из Еко-арт центра Еиа који усред медитеранске шуме код Бала гради одрживо имање и едукацијски центар. Завршном, трећем слоју жбуке претходила су два слоја од земље, глине, пијеска и уситњене сламе, уз додавање воде. Умјесто мијешалице, послужиле су људске ноге које су у импровизираном базену газиле смјесу. Сламнати зидови се обавезно морају ожбукати како би се слама заштитила од вањских утјецаја. Цементна жбука неприкладна је за кориштење у комбинацији са сламом, јер ствара непропусни слој и зид не дише, што може узроковати кондензацију влаге с унутрашње стране зида и труљење сламе.

За разлику од неких других грађевинских материјала, слама пружа могућности градње неправилних облика који неријетко завршавају више као умјетничко ђело. Тако су се у Истри одлучили за неправилан зид што је кућици дало посебан шарм. Али кућа од сламе може бити изведена и тако да потпуно изгледа као објект грађен конвенционалним материјалима. Слама непримјетно остаје међу слојевима жбуке и једини доказ њене присутности је знатно нижи рачун за гријање.

Унутрашњост куће, иако још нема уграђене прозоре и врата, пружала нам је угодну свјежину, тијеком врућег викенда којег смо провели у Истри. То смо могли захвалити зидовима од бала сламе дебелим око пола метра и зеленом крову, на којем у земљи и шљунку, који су замијенили црјепове, расту биљке. Слама је, наиме, одличан изолацијски материјал, као и шљунак и земља.

А сада да кренемо од темеља. Терен на којем је почела градња прво је очишћен и поравнан. Затим су одређене димензије кућице, у Истарском случа ју четири на четири метра. За потпорне ступове ископане су рупе у земљи дубине око 25 центиметара које су испуњене армираним бетоном, а на жељезне шипке, које су остављене да вире из средишта ступића утакнути су носећи сту пови на којима је саграђена дрвена конструкција и на њој кровиште. Тло је посуто шљунком дебљине око десет центиметара који је потом добро утабан. На шљунак гђе ће доћи зид од бала сламе постављене су даске изолиране љепенком. Затим су уграђени оквири за прозоре и врата који морају бити шири с обзиром да је ширина бала сијена око 40 до 45 центиметара.

Важно је да су бале добро прешане и сухе. За нашу кућицу требало је 170 бала, дугих 90, те високих око 45 центиметара, прича Игор. Бале се не слажу једна на другу већ попут цигли, али без везивног средства. Повезују их металне шипке или наоштрени дрвени колци који се пробијају кроз њих. Бале се још могу повезати и с даскама које се у размацима постављају с вањске стране зида од сламе. Материјал за ову кућицу од 16 четворних метара, висине 3,20 и 3,70 метара, како би добили пад ради одводње воде, коштао нас је 10.000 куна, каже Игор.

На готово исти начин рађена је и прва кућа од сламе, у ово наше модерно вријеме, на Рециклираном имању које је пројект отвореног едукацијског центра Зелене мреже активистичких група (ЗМАГ), у селу Вукомерић на Вукомеричким горицама недалеко Загреба, као и кућица Друштва за културу и суживот с природом Кнеја у Лопатинцу код Чаковца. Све три кућице су производ отворених радионица које су организирале еколошке удруге. Ради се о малим објектива, величине око 15 четворних метара, који ће се користит као показ ни примјерци у сврху едукације о градњи сламом.

Кућа у Вукомерићу примјер је градње с локалним материјалима. Наиме, као носиви ступови послужила су дебла багрема из сусједове шуме, глина за жбуку извађена је са самог Рециклираног имања, слама је из околних села, а прозори и врата покупљени су с одлагалишта крупног отпада и уређени. Преградни зидови у кућама од сламе могу бити од печене или непечене опеке, која се суши на сунцу, а израђује од одговарајуће смјесе глине и пијеска. Зида се на исти начин као с печеном циглом једино што се за повезивање не користи цементни морт, него смјеса глине и пијеска. Преградни зидови могу се направити и од житке смјесе глине и сламе. Смјеса се ставља у оплату (шалунг) или се набацује на плетер исплетен од шибља. Инсталације се постављају на сламу, испод жбуке, или на жбуку.

Проблем при градњи кућа од сламе представља недостатак закона за сламу као грађевински материјал. Балирана слама у Хрватској, наиме, још увијек није цертифицирани грађевински материјал. Тако да се слама, иако има боља изолациона својства од неких признатих изолацијских материјала, засад не смије легално користити у градитељству. У Аустрији и Њемачкој проведена су сва потребна

испитивања на слами и дозвољено је њено кориштење, истиче социолог Дражен Шимлеша из ЗМАГ-а.

Литература о детаљним описима градње куће од сламе и њеним предностима може се набавити у ЗМАГ-у,

 www.zmag.hr.

Здравље за људе и природу

Начини градње кућа кроз повијест су варирали овисно о климатским увјетима, расположивом грађевинском материјалу и људским потребама. Појавом индустријских грађевинских материјала градња свуда постаје униформирана, без обзира на климатске увјете и расположивост природних ресурса. Резултат је живот у често нехуманим, енергетски неефикасним кућама и зградама, чија функционалност и естетика често не задовољавају наше потребе. Неријетко се догађа и да је здравље људи угрожено.

Доказано је да микровлакна из камене и стаклене вуне, које се користе као топлинска изолација, могу бити штетна за човјека ако доспију у плућа. Испаравања од разних умјетних материјала, боја и лакова такођер дугорочно могу утјецати на здравља укућана. Но, трпи и природа. Производња индустријских грађевинских материјала често узрокује онечишћење, истиче социолог Дражен Шимлеша из ЗМАГ-а. У производњи цемента се, на примјер, троши голема количина енергије која долази од фосилних горива. Модерно градитељство ствара при градњи и рушењу објеката велике количине отпада. Приликом и након градње куће од сламе нема отпада. Слама је обновљиви материјал који се може узгајати сваке године, јер енергија потребна за њену производњу долази од сунца.

Живот у кући од бала сламе пружа здраво животно окружење, јер слама је природан материјал. Не узрокује ни алергије јер не садржи пелуд, као сијено. За разлику од бетона, сламнати зидови дишу, што резултира битно свјежијим зраком у просторијама.

За 100 четворних метара 4000 куна

Прича о три прашчића честа је асоцијација при спомену на сламнате куће. Вук је с лакоћом отпуше, а несретни прашчић бескућник бјежи к брату у кућицу од цигле. Да је то збиља тако, ова техника градње не би толико дуго опстала. Прашчић, у бити, није знао да треба користити балирану сламу и да се слама, као и било који други зид, може ожбукати, прича Бруно Мотик из ЗМАГ-а.

Разлог зашто је ова техника градње данас све популарнија, претпоставља, је у економској рачуници. Слама је пољопривредни нуспроизвод и може се набавити по цијени, од три до 10 куна по бали укључујући често и доставу, а добива се вриједна комбинација изолацијских и статичких својстава.

Производња сламе већа је од потражње и углавном се сматра отпадним материјалом. За објект од 100 четворних метара треба око 400 бала сламе. Ако у обзир узмемо највећу цијену зидови ће коштати 4000 куна, што је, опет, пуно јефтиније него зидови од цигле или блокова које треба и повезати везивним материјалом и поставити топлинску изолацију, објашњава Бруно Мотик.

Слама има одлична изолацијска својства. Тренутни грађевински прописи захтијевају да коефицијент топлинске проводљивости не прелази 0,35 W/м2К. У Еуропској унији постоји тенденција да се то смањи на 0,25. А зид од сламе, дебљине око 45 центиметара, има коефицијент топлинске проводљивости око 0,13 W/м2К.

Бале сламе су и изузетна звучна изолација и пружају низак ризик од пожара. Ожбукани сламнати зидови мање су склони пожару него традиционалне дрвене куће. Будући да је слама у балама врло густо стиснута, у њој нема довољно кисика да би се запалила.

Овчја вуна одличан топлински изолатор

При изолацији зидова, крова и пода куће могу се користити природни материјали. Овчја вуна, чије се огромне количине у Хрватској бацају, одличан је топлински изолатор, а може се набавити бесплатно. Енергетски коефицијент овчје вуне далеко је бољи од оног камене и стаклене вуне, каже Матко Шишак из ЗМАГ-а.

Вуну прије употребе као изолацијско средство треба учинити инертном за животињски микросвијет. Вуна се треба опрати у чистој води па умочити у отопину воде и боракса и затим добро осушити. Једна од техника уградње овчје вуне као изолацијског материјала је стављање између два слоја тврђег, масног папира. Може се и директно уградити у зид, али не би се смјела ставити директно на жбуку јер би то спријечило просушивање. Онај тко не жели бити сам свој мајстор може овчју вуну припремљену као изолацијски материјал купити у иноземству, у Аустрији на примјер, но она доста кошта.

http://www.net.hr/moj-dom/page/2007/07/31/0026006.html
Цитат:

Гради се сламом

Природни материјали све више заокупљају пажњу еколошки освијештених градитеља. Један од њих је и слама. Зидови од балиране сламе су изузетно издржљиви, омогућују одличну изолацију, а уз то и дишу.

Слама је природни материјал, односно пољопривредни нуспродукт, а како се најчешће користи за подлагање стоке у шталама, цијена јој је ниска.

Има изузетна изолацијска, али и статичка својства. У кућама од сламе зрак је далеко квалитетнији него ли у кућама од сувремених грађевних материјала, јер за разлику од бетона зидови од сламе дишу, пише уредидом.цом.

Због тога је зрак у њима свјежији, а уз то слама је природни материјал који не садржи штетне твари, примјерице попут формалдехида, који испарава из сувремених грађевних материјала.

Бале сламе омогућавају изузетну звучну и топлинску изолацију. Слама је у балама прилично стијешњена, чиме се смањује пропусност зрака, а он у њој ђелује као изолатор. Због овакве структуре, у балама нема довољно кисика, па се не могу запалити.

Сламнати се зидови жбукају како би се слама заштитила од вањских утјецаја, а тиме се опасност од пожара смањује на минимум.

За жбукање треба користити жбуку на бази вапна. Осим што је овакав начин облагања зидова природнији и традиционалнији, цементна жбука створила би слој непропустан за пару, који би спријечио испаравање сувишне водене паре из унутрашњости куће. Тиме би се неутрализирало основно својство због којег се одлучујемо за сламу у грађевинарству, а то су зидови који дишу

"А како се то ради?

Желите ли научити како се граде куће од сламе, запутите се у Вараждин 18. коловоза на Кнејину радионицу. Ако вам је ближе Истра, распитајте се код Игора Дранића у Еко центру Еиа, који периодички одржава радионице градње од балиране сламе.

Или се јавите у Зелену акцију, која такођер одржава сличне едукације"

Сукладно грађевинским прописима коефицијент топлинске проводљивости не смије прелазити 0,35 W/м2К, док се у Еуропској унији тежи к томе да се тај коефицијент смањи на 0,25, а слама омогућава да он буде чак двоструко мањи и од тога.

Слама може послужити као основни грађевни елемент или се може примјењивати као грађевни материјал у комбинацији с дрвеним или другим (напримјер, бетонским) носивим конструкцијама.

Уколико се сламом испуњава простор између носеће конструкције, могућности су неограничене, а овакав начин градње прихватљив је чак и у градњи вишекатница, па и небодера.

Зидови од балиране сламе врло су издржљиви, па тако лако подносе статичко оптерећење конструкцијом крова или додатне етаже.

При градњи викендице, а ви храбрији и приликом градње стамбених објеката, размотрите могућност градње традицијским, односно природним материјалима, као што су дрво, слама и камен пише уредидом.цом.

Net.hr 31.07.2007.

http://www.net.hr/alternativa/page/2006/11/02/0125006.html

Куће од балиране сламе

Прича о три прашчића прва је асоцијација при спомену на сламнате куће. Вук је с лакоћом отпуше, а несретни прашчић бескућник бјежи к брату који је сазидао кућицу од цигле.

Да је то збиља тако, ова техника градње не би толико дуго опстала, пише Бруно Мотик за Бурин. Ствар је у томе што прашчић није знао да треба користити балирану сламу и није знао да се слама може ожбукати, као и било који други зид.

 

Разлог зашто је ова техника градње данас све популарнија вјеројатно је у економској рачуници.

Слама је пољопривредни нуспроизвод и може се набавити по релативно ниској цијени (од 3 до 10 куна по бали сијена), а добивена је вриједна комбинација изолацијских и статичких својстава.

Могућности које пружа техника градње сламом готово су неограничене. Зид од балиране сламе могуће је користити као носиви елемент, гђе се конструкција кровишта сидри директно на зидове.

Чешће се слама користи као испуна, гђе се структурални елементи објекта граде најчешће од дрвета, али у неким случајевима чак и од метала или армираног бетона.

За разлику од неких других грађевинских материјала, слама пружа могућности изградње неправилних, органских облика који неријетко завршавају више као умјетничко ђело, него само као коцкасте куће на које смо навикли.

Наравно, и кућа од сламе може бити изведена тако да потпуно изгледа као објект грађен конвенционалним материјалима.

Слама непримјетно остаје међу слојевима жбуке и једини доказ њене присутности је знатно нижи рачун за гријање.

Сламнати зидови се обавезно морају ожбукати како би се слама заштитила од вањских утјецаја. У ту сврху се најчешће користи жбука на бази вапна, а гђе је то могуће, глинене жбуке представљају изврсну јефтину алтернативу.

Цементна жбука потпуно је неприкладна за кориштење у комбинацији са сламом, јер ствара паронепропусни слој и зид не дише, односно онемогућен је пролаз вишка водене паре из унутрашњости објекта према ван.

То може узроковати кондензацију влаге с унутрашње стране зида, што резултира труљењем сламе. Избјегавањем употребе цемента који ионако није пожељан материјал у еколошком градитељству потпуно рјешавамо проблем.

Куће од балиране сламе

Ево неколико разлога зашто се уопће упуштати у градњу сламом.

1. Одрживост

Слама је обновљиви материјал који се може производити/узгајати сваке године. Енергија потребна за производњу овог материјала долази од сунца – обновљивог извора енергије.

Када објект престане бити у функцији, слама се и након дугог низа година може компостирати или користити у повртларству за малчирање. Нема проблема с отпадом.

Тренутни грађевински прописи захтијевају да коефицијент топлинске проводљивости, односно, У(к) вриједност вањске овојнице објекта који се грије не прелази 0,35 W/м2К.

У Еуропској унији постоји тенденција да се то смањи на 0,25. Типичан зид од сламе (најчешће дебљине око 45 цм) има овај коефицијент око 0,13 W/м2К, дакле два до три пута нижи од модерних грађевинских материјала и много нижи од тренутачних грађевинских прописа.

 
Кад би се у грађевину од балиране сламе још инкорпорирала и начела пасивне соларне градње, као што су термална маса и велике стаклене површине са сунчане стране, добили бисмо енергетски изузетно ефикасан објект.

Оваква градња знатно смањује количине горива потребног за загријавање тијеком зиме, што наравно резултира смањењем емисије ЦО2 у атмосферу.

3. Звучна изолација

Бале сламе ђелују и као изузетна звучна изолација, па није ријеткост да се тонски студији граде на овај начин. Разина буке у кућама од сламе је толико мала да боравак у оваквој кући ђелује смирујуће.

4. Низак ризик од пожара

Слама гори. Да, али ожбукани сламнати зидови су мање склони пожару него традиционалне дрвене куће. Будући да је слама у балама врло густо стиснута, у њој нема довољно кисика да би се запалила.

Покушај да се запали бала сламе могао би се успоредити са покушајем да се запали телефонски именик.

Иако засебне странице горе, док је књига затворена, немогуће ју је запалити. Не покушавајте то код куће! Исто је и с балама сламе.

Ако покушате запалити цијелу балу сламе док је још увијек повезана конопцима, изненадит ћете се колико је тешко. Још кад на бале сламе додамо жбуку, ризика од пожара нема.

То је и потврђено бројним испитивањима на запаљивост, о чему можете прочитати на страницама Њемачког института за грађевинска испитивања.

5. Ниски трошкови изградње

У овом тренутку производња сламе је већа од потражње за њом. Углавном је се сматра отпадним материјалом.

Код нас се цијена сламе креће од око 3 до 10 куна по бали, а често у цијену улази и достава. За објект од 100 м2 угрубо можемо рећи да нам треба око 400 бала сламе.

Ако узмемо најскупљу цијену у обзир, на зидове ћемо потрошити 4000 куна, што је пуно јефтиније него кад бисмо градили зидове од цигле или блокова.

Осим тога, зидове од цигала или блокова потребно је повезати везивним материјалом и поставити топлинску изолацију (данас се најчешће користи експандирани полистирен-стиропор), што још више поскупљује цијелу ствар.

Код нас се цијена сламе креће од око 3 до 10 куна по бали, а често у цијену улази и достава. За објект од 100 м2 угрубо можемо рећи да нам треба око 400 бала сламе.

Ако узмемо најскупљу цијену у обзир, на зидове ћемо потрошити 4000 куна, што је пуно јефтиније него кад бисмо градили зидове од цигле или блокова.

Осим тога, зидове од цигала или блокова потребно је повезати везивним материјалом и поставити топлинску изолацију (данас се најчешће користи експандирани полистирен-стиропор), што још више поскупљује цијелу ствар.

6. Структурална стабилност

Зидови од балиране сламе су више него адекватни за ношење типичних терета као што су етаже, кровишта и тешки наноси снијега на крову зими.

Бале сламе су прошла лабораторијска и емпиријска истраживања и показале су се погоднима за изградњу најмање двокатница. Ако се слама користи само као испуна, а у сврху носивости се гради конструкција, могућности су неограничене – теоретски би се могли градити и небодери.

7. Здраво животно окружење

Слама представља изразито здраву алтернативу модерним грађевинским материјалима. Слама је природан материјал и нема штетних утјецаја.

Не узрокује алергије јер се не ради о сјену, па не садржи пелуд (слама је од житарица, а сијено је покошена ливада, па садржи пелуд пољског цвијећа).

Квалитета зрака у кућама од сламе битно је боља, јер не испушта никаква испаравања као што су примјерице формалдехиди које често испуштају модерни материјали. Осим тога, за разлику од бетона, сламнати зидови дишу, што резултира битно свјежијим зраком у просторијама.

8. Изградња је оснажујућа и забавна

Због једноставности, изградња оваквог објекта често ђелује оснажујуће на обичне, нестручне људе који имају мало или никаквог искуства с градњом

Процес дизајнирања и изградње је пуно доступнији људима који би иначе вјеројатно били искључени из процеса. Прекрасан примјер су женске групе које се баве изградњом кућа, а често због једноставности изабиру баш ову технику.

У патријархалном друштву у којем живимо, жене редовито бивају искључене из процеса градње углавном под изговором да је градња "мушки" посао због количине физичког рада.

Непрофитна мрежа група  Women Build Houses бави се повећањем доступности градитељских вјештина и знања женама те промоцијом одрживог градитељства.

Више о овој групи можете наћи на Women Build Houses - http://www.imagegypsy.com/wbhwbh.htm

Стање у Хрватској

Иако се у посљедњих година широм свијета појављује све више кућа од балиране сламе, у Хрватској се ова градитељска техника недавно појавила.

Велик проблем представља мањак законске регулативе за сламу као грађевински материјал. Тако да сламу, која иако има боља изолациона својства од неких признатих изолацијских материјала, засад не смијете легално користити у градитељству

У САД-у се може добити грађевинска дозвола чак и за куће у којима сламнати зидови носе кровиште, дакле без икакве додатне

носиве конструкције.

У Хрватској су недавно изграђене прве три кућице а налазе у Лопатинцу крај Чаковца, у Балама у Истри и у Вукомерићу.

Све три кућице су производ отворених радионица које су организирале еколошке удруге. Ради се о малим објектива величине око 12 м2, а користит ће се као показни примјерци у сврху едукације о градњи сламом.

Сва три објекта изграђена су од сламе од локалних пољопривредника, а зидови су ожбукани глином која је нађена на терену или у близини терена изградње.

Линкови:
http://www.zamirzine.net/spip.php?article3588
http://www.lamaisonenpaille.com/1024x800/frame.htm
http://www.greenhomebuilding.com/
http://www.bezkomentara.org/gradnja/kuca-od-slame-koju-zlocesti-vuk-nece-otpuhati/
http://www.baubiologie.at/
http://www.strawhomes.com/

LINKS

naturalhomes.org lists workshops conducted around the world relating to all aspects of natural building.

greenbuilder/discussion lists several green building discussion groups.

earthbuilding.com Earth Building Foundation's informative site.

naturalhomemagazine.com Natural Home Magazine's pleasing site.

networkearth.org home of The Art of Natural Building, The Last Straw Journal, The Straw Bale Solution, etc.

greenhouse.gov.au this on-line manual provides an overview of why natural building is important and specifies several techniques.

grisb.org The Geiger Research Institue of Sustainable Building features workshops, a strawbale certification program, articles and publications on many aspects of sustainable building, house plans (including a free emergency shelter plan), and links to much more information.

dirtcheapbuilder.com source for books and videos about natural building.

mudcrafters.com specializes in adobe floors and earthen plasters, with lots of pictures and descriptions.

lowimpact.org the Low-Impact Linging Initiative in England provides information and courses related to natural building.

foxmaple.com Fox Maple School of Traditional Building's Joiners' Quarterly.

naturalbuilder.com focuses on cob, adobe and natural plasters, with books and workshops on these topics.

motherearthnews.com Mother Earth News has provided solid information on many topics related to sustainable living for several decades, and now many of these articles are available on-line.

If you have a home you like to feature or would just like to browse through the selection of homes on display, go to naturalhomes.org

webconx.com discussion of various approaches to natural building.

Chapter One of the book Eco Pioneers: Practical Visionaries Solving Today's Environmental Problems By Steve Lerner; Pliny Fisk III: The Search for Low-Impact Building Materials and Techniques.

The Irish Eco Builders Website aims to be a technical source, discussion forum and contact base, for those interested in natural and eco-friendly buildings.

Seven Generations Natural Builders this group promotes natural building (especially cob and straw bale) through workshops and other assistance.

Harmony's Home Page lists lots of links (some annotated) to sites related to natural building in general.

housealive.org specializes in workshops on Natural Building, Design and Appropriate Technology.

newbuilder.co.uk publishes Building for a Future magazine, with many issues available on-line.

coopamerica.org a directory of green services and products.

lauriebaker.net an essay about the value of mud by architect Laurie Baker.

BLOGS

There are getting to be quite a few blogs out there that are devoted, at least to some extent, to natural building. Besides mine, here are some others that I have become aware of:

glenhunter.ca
pinkhammer.blogspot.com
oscarlisabuild.blogspot.com
builditwithbales.typepad.com
africanarchitecture.blogspot.com
lichenology.blogspot.com
sustainablehousing.blogspot.com
strawbaleredux.blogspot.com
orilliastrawbale.blogspot.com
strawbalers.blogspot.com
boundaryrammedearth.blogspot.com
rammed-earth-blog.blogspot.com
redwillowproject.blogspot.com
feedburner.com/strawbale/podcast
yestermorrowschool.natural-building-in-costa-rica
joated-loghome.blogspot.com
straw.gorogue.com
radio.weblogs.com
thestrawbalehouseplansblog.blogspot.com
ecovillage.lightwork.ca/our-blog-news-photos
historicrammedearth.wordpress.com
rammed-earth-southkorea.blogspot.com
strawbalestudioinsa.blogspot.com
ilovecob.com
buildinggreentv.com

ct-cordwoodoct06.blogspot.com
logman-logblog.blogspot.com
backyardnature.com
mjsworkshop.org
ktmagatyestermorrowdbschool.blogspot.com
thestrawbalehouse.blogspot.com
ithacaecohostel.blogspot.com
domes.blogspot.com
rammedearth.blogspot.com
earthbuilding.blogspot.com
straw.gorogue.com
runnyford.blogspot.com
stoneyard.blogspot.com
loghomescabin.com
strawbalecolorado.blogspot.com
stonehousestrawhouse.blogspot.com
oscarlisabuild.blogspot.com
cobstudio.blogspot.com
strawhousejournal.blogspot.com
strawbalemary.blogspot.com
sonoramarammedearth.blogspot.com
strawbale.tingull.com
goldenstrawbale.blogspot.com
newleafbud.blogspot.com
domesofearth.blogspot.com