Колумна Драгана Весића: Бојкот

О каквим институцијама говори Чанак? Нема ни демократских институција у Србији ни владавине права. Овде је један човек себе поставио као једину институцијиу и арбитра свега постојећег.

Сви диктатори су патолошки типови, друштво је болесно, партијско, дакле полтронско - чини га маса проданих душа и полусвета. Гледају само свој интерес, а кад апсолутиста оде, без трунке срама, куну се да су увек били против њега.

Чанак даље каже да опозиција ништа није учинила да избори буду демократски, да се промени изборни закон мада и сам каже да власт уцењује и застрашује људе губитком посла, што значи да је недемократска. Зна се како се зову режими где се влада страхом и где немате информисање него пропаганду.

Наравно да не каже у којој држави опозиција (мањина) може да промени 
било који закон и како је у диктатури могуће изборити се за демократска 
правила кроз институције које су само декор. Али, каже да бојкот желе "страни плаћеници" и та реторика му је очигледно блиска. Власт воли такву опозицију - домановићевску, као привид демократије, плаћену да галами против власти, а још више против опозиције.

Коштуница није био сјајан, али је мирно, на изборима, предао власт. Тадић такође. Они који су дошли после 5. октобра јесу одговорни за ово што имамо сада. И такав Тадић, умивени апсолутиста, био је оличење демократије у односу на овог што се за све пита и све зна. Тадић је ипак био кажњен белим листићима: апстиненцијом, што је еуфемизам за једну врсту бојкота, на коју је позивала салонска (мало)грађанска опозиција која је, кажњавајући Тадића, довела на власт Вучића и веселу дружину, али се после правила блесава (ако је свесна шта је урадила). Тада је бојкот био непотребан и опасан.

После ове реминисценције, вратимо се Чанку. Он говори оно што владар српског универзума жели да чује: Вучић није Милошевић, узвикује Чанак: Вучић јесте Милошевић, по некима и гори.

Наравно, непожељни су сви који вреде и мисле, а уз то су писмени што је овде неопростив грех. Зато медијским небом Србије ведри и облаци Д. Вучићевић док је за културу неукуса и промовисање насиља задужен тајкун и простак Жељко Митровић.

Даље (имате линк на крају текста) Чанак говори да је нечасно бојковати недемократске изборе - дакле, часно је оно што је нечасно и фер је оно што није фер: да играте фудбалску утакмицу са шест играча и без голмана против власти која улази у изборну утакмицу заједно са резезервним играчима, а судија свира непостојеће пенале кад год му вођа шапне. Офсајда нема кад вам дају гол, а гледаоцима анестезираним глупошћу, ружичасти клонови поручују да је све регуларно што се екипе власти тиче, док издајничка опозиција, шачица страних плаћеника, покушава силом да сруши легитимно изабрану власт.

У таквим крајње ирегуларним условима увредљиво је учествовати јер бисте дали легитимитет нечему што је нелегитимно и нелегално и саучесници изборне лакрдије: нема те воде која би могла да спере срам.

Зато је бојкот избора питање части и једина исправна ствар.

Чанак: Мотиви за бојкот избора нису везани за част, нећу да се сводим на то!