Кинези одлазе из Алексинца

 Очигледно је да се ни Кинезима више не исплати трговина у Нишу и околним градовима. Јер само за последња три месеца у граду на Нишави затворено је пет радњи и два тржна центра са кинеском робом, а у суседном Алексинцу две радње и две мини робне куће.

Нишки и алексиначки Кинези се са својом робом селе у Хрватску, Албанију, Бугарску и на КиМ, а као главни разлог за одлазак наводе велики пад продаје и немогућност да у таквој ситуацији плаћају високу кирију за локале, која се креће од 300 до 800 евра месечно.

- За разлику од пре годину и по, промет се десетковао и људи углавном улазе у радњу да разгледају, ретко купујући нешто од робе - каже Ксу Јун, који је трбухом за крухом из Алексинца отишао у Хрватску.

Сличне приче чули смо и од осталих његових сународника, од којих су неки у Нишу провели пет и више година и, како кажу, запамтили су и много боље дане.

Према неким подацима, само у Нишу и ближој околини има око осамдесет кинеских радњи и тржних центара, а у неупоредиво мањем Алексинцу петнаестак. У овом делу Србије привремено пребивалиште нашло је око 400 кинеских држављана, од којих многи са породицом. У граду на Нишави су закупили чак и бившу робну кућу „Београд“ поред хотела „Амбасадор“, која запошљава двадесетак наших радница, и то је један од ретких, уз то добро снабдевених објеката, у којима се поштују наши закони, пре свега када је у питању издавање фискалних рачуна.

Црни дани за трговину нису никаква новост нити изненађење. Зараде у највећем граду југоисточне Србије су испод републичког просека, на посао чека 35.000 људи, око 9.000 Нишлија се кандидовало за Народну кухињу, а од 63.000 пензионера њих 22.680 прима пензију мању од 18.000 динара.

- Некада је код Кинеза била багатела, али је у последње време и њихова роба скупа за наш џеп. О фискалним рачунима да не говорим, јер сам до сада бар сто пута улазио у њихове радње и никада нису ни покушавали да ми дају рачун - каже Нишлија Стеван Петрић.

У Тржишној инспекцији тврде да често контролишу и Кинезе и да је било чак и привременог затварања појединих радњи уз изрицање других казни. Инспекције рада проналазила је и раднике на црно, који су месечно на руке добијали између 100 и 120 евра, али то није специфичност само код Кинеза већ и код многих домаћих послодаваца.

Не треба се чудити одласку Кинеза, истичу Нишлије са којима смо разговарали, него више треба бринути за нашу домаћу трговину. Јер нема дана да се нека радња не затвори, а најочигледнији пример је Тржни центар „Калча“, где десетине локала месецима зврје празни. Сада су у моди радње са половном робом, које ничу као печурке после кише и у којима за мале паре може да се пазари.