Изборна трка X

Војвођански Мађари и демократе из "Санџака" одавно су познате српској јавности. Мађари гледају своја посла. Углавном се никоме превише не замерају и лако склопе савез са сваким победником на српским изборима. И, свакако, остварују оно што су наумили. Добар је и Милошевић, Коштуница, Ђинђић, Пајтић, наравно, али могу и са Вучићем. Ставили су до знања унапред. Камо среће да Срби крену путем који су Мађари трасирали!

И dr Угљанин се довео у памет. Не прети више онако бучно, не изазива, и стално је ту негде у власти. Министар без портфеља (не без фотеље као Шојић), и полако али сигурно остварује и лични и интерес групације којој припада. Др Угљанин не влада баш српским језиком, но у Србији ни то није велики недостатак. Није био велики оратор ни сам Никола Пашић. Друг Тито није умео да склопи две реченице без замуцкивања и поштапалица "чим прије, другарице и другови" и слично. Па опет је остао упамћен и вољен. Ко зна шта чека Др Угљанина убудуће? Није човек изјавио да је потомак Светог Саве узалуд!

Велику енигму представља Руска странка. Први пут се појављују на сцени. Ко су ти Руси? Колико их има у Србији? Рекло би се да су незнатни. Друго, странку углавом воде Срби. Ту и тамо понека српска снајка, ваљда из Русије пореклом, а можда и Украјине, чисто као декор потпомаже Србима на челу Руске странке. Нешто као икебана.

Дефинитивно спадам у русофиле. Волим Русију. Уосталом, као и добар део српског становништва. Међутим, љубав сама по себи није довољна да бих гласао неког. Овде, Руску странку. Требало би знати шта заступа Руска странка. Да ли би евентуалном победом на изборима увели руски председнички систем у Србији? Или су можда за монархију? Рецимо, на страни су цара! Но, како прогласити цара у Србији. Немањићи су изумрли с Урошем Нејаким. Нема потомака царске крви. А неког ко није плаве крви не можете прогласити царем. Све и да влада као цар. Да се бори против криминала и корупције, да отвара фабрике и узима кредите, да нас уводи у НАТО и ЕУ, опет не иде! Зна се ко је цар!

Ми додуше имамо краља. Ни он није безгрешан у обраћању на матерњем српском језику, али то би некако прегурали. Али, не може краљ да постане цар. Ипак, Србија је у Европи. Да смо у Централно-афричкој републици, онда, ђене-ђене! Они су макар имали цара Бокасу!

Затим, важно је да ли Руска странка има могућности да изгради руску економију у Србији? Да ли би, на пример, ако победе пронашли гас и нафту и тако подигли посрнулу руску привреду? Можда би покренули експлоатацију нафтних шкриљаца код Суботинца? Онда, да ли бисмо правили федерацију Србије и Русије? Као оно Милошевићево између Србије и Грчке! И, по мени, најинтересантније питање; Да ли Руска странка очекује неку помоћ од мајчице Русије (матице, посестриме, не знам шта им је)? С посебним акцентом на финансијску помоћ? Или би евентуално као поносни и честити грађани Србије одбили сваку помоћ с руске стране и једном за пример у историји сада ми Русима понудили неку подршку и помоћ? Може и материјална, не смета. И ако би тако направили преседан и коначно једном и узвратили а не само да кукамо и тражимо, и вечито нисмо задовољни ма колико нам Руси помогли, да ли би чланови Руске странке дали помоћ из свог џепа, или би морали сви скупа да се солидаришемо?

Надам се да ћу хитно у кампањи добити одговор на моје недоумице, како бих могао правилно да одлучим и да преломим!

Миодраг Тасић