И нова власт жели експлоатацију шкриљаца

Он је најавио да би већ у септембру требало да почне израда стратегије за експлоатацију уљних шкриљаца и процедура одабира стратешког партенера и нагласио да би Србија морала да задржи контролни пакет акција у том пројекту.

Процењује се да располажемо са око две милијарде тона резерви уљњих шкриљаца, од којих су само у алексиначком басену потврђене резерве од 400 милиона тона, а геолошка истраживавња, која нису спроведена на целој територији Србије, почеће у најскорије време, рекао је Бачевић.

- Постоје назнаке да уљних шкриљаца има и на другим локацијама у Србији и уз коришћење нових технологија за прераду те сировине у синтетичку нафту, могли бисмо да надоместимо значајне количине нафте коју увозимо - истакао је Бачевић.

До сада су интерес за истраживање уљних шкриљаца показале једна кинеска и естонска компанија, два инвестициона фонда и "Нафтна индустрија Србије", а претходна Влада Србије је расписала тендер за консултанта за избор стратешког партнера, подсетио је министар и указао да би покретање тог посла упослило неразвијени јужни део Србије.

Србија располаже и другим минералним сировинама, рудама, геотермалном енергијом, обновљивим изворима енергије, које представљају право богатство наше земље, рекао је Бачевић и нагласио да је рударство велика развојна шанса Србије, јер та делатност може најбрже, после пољопривреде, да поврати уложени новац, под условом да то што се експлоатише у Србији може и да се прерађује.

Он је рекао да ће се наставити и истраживања потенцијалних лежишта литијума и нагласио да би изградња погона за прераду и производњу финалних производа у Србији вишеструко увећали приходе у односу на зараду која се остварује кад се извози само сировина.

Србија има и друге драгоцене минерале, као што је зеолит који се истражује на Копаонику, али га има и на другим локацијама и има широку примену у многим индустријама, као што су фармацеутска, хемијска, ИТ и космичка индустрија.

Он је рекао да би већ у септембру Скупштини Србије требало да се проследи предлог измене Закона о рударству и гелошким истраживањима, или ће бити усвојен потпуно нов закон, јер је постојећи који је усвојен крајем прошле године у пракси већ показао извесне недостатке, што ствара проблеме компанијама које се баве тим послом.

- Постојећи закон недовољно јасно дефинише ко чиме располаже, као и правила која обавезују потенцијалног корисника природних ресурса, а многим природним ресурсима се располаже без потпуне документације и без адекватног плаћања концесија држави - рекао је Бачевић додавши да је још рано да се говори о томе да ли ће бити повећања накнада за геолошка истраживања и повећање рудних ренти.