Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Грејач - чувар традиције војне музике, место богато историјом

rss

14.06.2015. Текст и фото: Божа Марковић

Недавно је објављена монографија Грејачки микрореон, жртве ратова и буна у 19. и 20. веку

Грејач - чувар традиције војне музике, место богато историјом

едавно је објављена монографија Грејачки микрореон, жртве ратова и буна у 19. и 20. веку коју су написали професор др Мирослав Ђурђановић, професор Машинског факултета у Нишу, који има велики број радова у струци, сада живи у Тексасу (САД) и Светозар-„Цете“ Стајић, просветни радник у пензији чији је наставни предмет био историја, аутор хронике о Тешици.

У тој монографији објављен је податак о раду Војне музичке школе у Грејачу од фебруара до октобра 1915. године, основане одлуком Врховне команде српске војске, при Моравској дивизијској области, која је радила у тадашњој згради Основне школе у Грејачу. То је био повод да СО Алексинац и МЗ Грејач поставе спомен-плочу која говори о томе и открију је 6. 6. 2015. у присуству команданта КОВ-а Ниш генерал-потпуковника Милосава Симовића. 

Спомен-плочу открили су командант КОВ- а Ниш генерал- потпуковник Милосав Симовић и председник општине Алексинац Ненад Станковић. 

Манифестацију је уприличио програм ученика ОШ Грејач и представници нишког војног оркестра, репрезентативни оркестар Војске Србије „Станислав Бинички“ из Београда, са солистима Данком Стојиљковић и Дејаном Пешићем, као и аутори монографије о Грејачком микрореону професор др Мирослав Ђурђановић и Светозар- „Цете“ Стајић, историчар, као и њихови гости. У публици је било и мештана, као и људи који живе ван Грејача: професор на Универзитету Тексас Драган Ђурђановић, из Аустина, мештани који живе у Републици Српској и професори и наставници ОШ Грејач, са директорком. 

Интересантна је прича да су многила зацупкале ноге када је солиста Дејан Пешић запевао песму „Ја сам ја Јеремија“, јер се ради о веома блиској народу песми, која говори о овом тобџији, који је стварни лик, учеснику Првог светског рата од 1914- 1918. године. Није немогуће да је ова песма настала у Војној музичкој школи у Грејачу за време 1915. док је она радила у Грејачу, који се налази у близини Доње Топонице, а из сасвим одређеног разлога се помиње, по стварном лику Јеремији Крстићу, борцу у овом рату. 

Наиме, у Доњој Топоници је основана Болница са ума сишавших, после Првог светског рата, а на основу идеје из 1911. године. Смештена на 86 хектара она је била власништво Краљице Наталије, након развода од краља Милана Обреновића, са засадом борова, јела, туја и др. култивисаних засада, на којој је тада било 2 зграде и један магацин. Овај посед краљица Наталија продала је држави Србији за 100. 000 динара, а простор је уступљен санитетској служби Министарства унутрашњих послова Србије. Године 1923. Почела је градња болничког комплекса. Саграђена је „Вила Топоница“ у којој је био смештен ради „ лечења“ принц Ђорђе Карађорђевић, од 9. јуна 1926 до априла 1941. године. У овој згради- вили је сада уметнички павиљон где се организују ликовне колоније и друге културне манифестације. 

Управо ово краљевско порекло имања био је могући повод да се Топоница стави у песму, као родно место Јеремије Крстића, која говори о сељачко- артиљеријском животу овог моравског сељака. 

Историјски податак је и кога је изнео председник Ненад Станковић, председник општине Алексинац, да је Станислав Бинички, по коме оркестар Војске Србије носи име, као пуковник био на ратишту у овом крају за време Првог српско- турског рата, што је показало да је окестар Војске Србије, иоз тог разлога на правом месту и да поводом 100 година Војне музичке школе држи концерт у Грејачу. 

Шетајући мирним улицама Грејача, пре откривања спомен- плоче о раду Војне музичке школе у Грејачу пре 100 година, приметили смо у близини школе доста кућа, покривених ћеремидом из Пардик, код Ражња, које потпичу из ранијег или тог периода рада Војне музичке школе. Том прилико срели смо и мештанку Мирјану Величковић, технолога из Босанског Брода, која летње дане проводи у дедовој кући ограђеној једним каменим зидом, који је старији од 100 година. Наиме, њен деда Живко Величковић, из Великог Дреновца, железнички радник- скретничар, купио је 13. 7. 1912. године кућу од алексиначког проте Милете Стевановића, која о томе као успомену има тапију из периода иза Првог српско- турског рата. Ту је њен отац Добривоје био учитељ у току рата, као и њена мајка Даринка, која је 30. 7. 1944. године погинула приликом савезничког бомбардовања. У близини је ковачка радња Душана Костадиновића, из времена иза рата, грађена у ондашњем стилу и покривена ћерамидом. 

У месту Грејач је и Храм Вазнесења Господњег, који је подигнут пре више од једног века, који у свом летопису бележи значајне податке из историје овог места. 

И на крају, да напоменемо да је музика негована у овом моравском селу, што су показале ученице ОШ Грејач, у њему успешно ради и фолклор, а познато је да је то родно место естрадне певачице Биљане Јевтић, којој је овако жива музичка активност њеног места рођења утицала на развој њеног музичког талента, јер се музичка историја на овим просторима писала баш у њеном Грејачу. 

 


# председник општине музика школе Ненад Станковић Грејач Станислав Бинички Дејан Пешић монографија Милосав Симовић СО Алексинац
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима