Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Глобализација и односи у екосистему, са тежиштем на енергетску одрживост и еколошку безбедност

rss

03.09.2018. Божа Марковић

Друштво српско-руског пријатељства "Пуковник Рајевски" Житковац (Алексинац) за кратко време, био је Организатор Научно-стручног скупа на тему "ЕНЕРГЕТСКА (НЕ)ЕФИКАСНОСТ ДРЖАВА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА“. "Округлим столом у Житковцу (Алексинац) председавао је пуковник Милан Марковић, дипл. правник, аутор више научних радова и књига.

Глобализација и односи у екосистему, са тежиштем на енергетску одрживост и еколошку безбедност

Ово саветовање треба да обезбеди размену знања и искуства о заједничким проблемима развоја технологије, реорганизације и модернизације дистрибуције електричне енергије у региону“, истакао је уводничар, након што је поздравио учеснике скупа.

Уводно предавање имао је академик СКАИН, пуковник АБХО, проф. др Раде Биочанин, научни саветник Европског дефендолошког центра и редовни универзитетски професор у Новом Саду и Травнику (БиХ).  

Земље региона се налазе на завидном техничком нивоу развоја и праксе дистрибуције електричне енергије и са сличним су проблемима у експлоатацији и управљању дистрибутивним мрежама. Балканске државе се налазе на различитим степенима процеса реструктурирања, дерегулације и приватизације електропривреде, али пред истим или сличним изазовима отварања тржишта електричне енергије. Највећи развој, улагања, производње и коришћења енергије био је у прошлом  веку  са тенденцијом сталног повећања, што доказују и чести конгреси Светске конференције за енергију, који се одржавају сваке три године. И поред предвиђања даљег раста производње,  констатоване су  значајне промене у структури енергетске потрошње у свету. Предвиђа се убрзан раст потрошње нових и обновљивих видова енергије, а предвиђа се убрзан раст потрошње нових и обновљивих видова енергије (хидроенергија, енергија сунца, ветра, геотермалних извора, плиме и осеке). Способност самосталног задовољавања енергетских потреба има значајну улогу при планирању будућности сваке земље“.

Да би смањиле зависност од фосилних горива и енергетских извора из иностранства, многе земље су покренуле програме истраживања и развоја у сектору обновљивих извора енергије. Енергија незамјењива потреба привреде, као и сваког грађанина, али и генератор развоја у технолошком, научном, образовном и економском смислу. Њезина мисија је осигурати развој и подупријети раст економије држава Западног Балкана“, нагласио је проф. др Душко Вејновић.

Изванредно припремљеном скупу, били су људи, познаваоци ове тематике, који су  присуствовали скупу или је са њима вођен разговор, у фази припреме скупа. Наводимо имена: академик проф. др Есад Јакуповић (Бања Лука),  академик проф. др Митар Лутовац (Тиват),  проф. др Душко Вејновић (Бања Лука), др мед Марко Јовановић (Алексинац), проф. Весна Плочић (Приштина), мр Мирсада Бадић-докторант (Нови Пазар), академик проф. Драгиша Марковић (Алексинац), мс. Мубина Чолаковић (Зеница), економиста Божидар Марковић (Житковац), проф. др Радмила Максимовић (Крушевац) и др.

Мр Мирсада Бадић-докторант, родом из Новог Пазара, говорила је о новој директиви европске заједнице о OИЕ, која је поступком суодлучивања донесена 2009. године утврђени су обавезни заједнички циљеви као и обавезни национални циљ,  којим се одређује удео енергије из ОИЕ у бруто укупној потрошњи енергије, узимајући у обзир различита полазишта држава. Осим тога, све државе чланице морају достићи удео од 10% ове енергије у прометном сектору. Директива је надаље одредила услове за различите механизме које државе чланице могу користити за постизање својих циљева (програми потпора, потврде подрекла, заједнички пројекти, мере сарадње између држава чланица ЕУ, придружених чланица и осталих земаља, као и критерије одрживости биогорива.

У Директиви о обновљивој енергији из 2009. одређено је да се 2018. оснује план за раздобље након 2020. године. Додуше, комисија је већ започела с припрема за раздобље након овог периода, како би се улагачи раније упознали с политичким оквиром“, нагласио је академик проф. Драгиша Марковић.

Интересантно излагање је имао др мед. Марко Јовановић, који је истакао: „Енергија из ОИЕ има кључну улогу у дугорочној стратегији комисије која је представљена у „Енергетском плану за 2050.” Према сценаријима за декарбонизацију енергетског сектора представљеним  у том плану, удео енергије из обновљивих извора би до 2030. требао износити најмање 30%. Међутим, у плану се такођер предвиђа да ће раст енергије из обновљивих извора након 2020. ослабити уколико се не донесу даљње мере. Објављивањем зелене књиге 2013. под називом „Оквир климатске и енергетске политике до 2030.” Комисија је започела широко јавно саветовање о циљевима које би ЕУ требала поставити за 2030. везаним за емисију стакленичких плинова, енергију из обновљивих извора и енергетску ефикасност, те требају ли ти циљеви бити обвезујући и на којем би се нивоу (ЕУ-а, држава чланица, секторској или подсекторској) требали примењивати“.

Др Душан Остојић се надовезао на претходну  дискусију: „Пре више од две деценије, свет је обогаћен новим термином: одрживи развој – „sustainable development“. Он је данас у оној групи термина, као што су глобализација, транзиција, менаџмент, маркетинг, информатичка револуција, који не силазе са страница дневних листова, радио таласа и ТВ емисија, али и најразличитијих научно-стручних часописа и веома разноврсних (секторских и општих) саветовања, симпозијума, округлих столова – све до конференција УН, посебно оних о заштити животне средине, економском и социјалном развоју“.

Мс Мубина Чолаковић: „Методолошки посматрано, одрживи развој је веома сложен, вишеслојни појам, чије дефинисање, као његово одређење, није ни мало једноставно. Ипак, у свету је прихваћена једноставна дефиниција „да је одрживи развој економски и друштвени развој који задовољава потребе садашње генерације без угрожавања способности будућих генерација да задовоље своје потребе. Фонд зеленог развоја југоисточне Европе (GGF) је основан 2009. године као јавно приватно партнерство Немачке развојне банке (KfW) и Европске инвестиционе банке (EIB), уз финансијску помоћ Европске комисије, Европске банке за обнову и развој (EBRD) и Немачког савезног министарства за обнову и развој. Његова област деловања је подстицање енергетске ефикасности и коришћење обновљивих извора енергије.

У сарадњи са компанијом „Intesa Leasing“ из Београда фонд је обезбедио средства у износу од 5 милиона евра за финансирање пројеката у области енергетске ефикасности, с циљем уштеде око 20% енергије. Путем финансијског лизинга, овај новац ће моћи да користе предузећа и пољопривредници у Србији ради унапређења неефикасне опреме, оптимизације производних процеса и за замену пољопривредне механизације.

Економиста Божидар Марковић је говорио о фондовима у ЕП Региона: "Планирано је оснивање буџетског Фонда за заштиту животне средине 2014. године изменама Закона о заштити животне средине. Овај фонд је замишљен као место где се налази новац намењен пројектима заштите животне средине. Фонд за унапређење енергетске ефикасности је буџетски фонд државе,  предвиђен Законом о ефикасном коришћењу енергије. Почео је са радом 2014. године, а средства из фонда намењена су пројектима повећања енергетске ефикасности у јавном сектору, али и пројектима грађана и приватног сектора у истој области. Концептом гасног прстена омогућава се, уз минимални трошак, гасификација простора југоистока Европе, те приступ постојећим и планираним подземним складиштима гаса у региону (у Србији, Хрватској, Мађарској)“.

Остале дискусије су се односиле на следећу проблематику:

За развој дистрибутивних система до 2030. године треба изградити 5098 km дистрибутивних гасовода уз  велику инвестицију.  Дистрибуција природног гаса ће се обављати на основу концесије која се додељује путем јавног тендера. Дистрибуција гаса се организује као регулисана делатност. Простор дистрибутивних система ће се одредити тако да се омогући квалитетно планирање система, при чему величина тржишта осигурава разуман поврат капитала инвеститору.

Развој енергетског сектора неизбежно има последице на животну средину, стога се у планирању мора о томе водити рачуна како би се нежељени утицаји минимизирали. Утицај на животну средину се очитује кроз емисије у ваздух, воду и тло, буку изазвану радом објекта, проблеме са отпадним материјама те уклапање у простор и визуелни утицај.

У последње време, ублажавање климатских промена постало је глобално најважније питање заштите животне средине. Главни је изазов обезбедити дугорочни развој енергетског система са смањеном емисијом гасова са ефектом стаклене баште. Тежи се ефикаснијем коришћењу енергије, коришћењу обновљивих извора енергије, односно коришћењу извора енергије који не емитују гасове са ефектом стаклене баште и ефикаснијем транспортном систему уз веће коришћење CО2 неутралних горива. Екстерни трошкови климатских промена и загађивање животне средине се настоје интернализовати увођењем такси на емисије у ваздух и тржишта емисија. Све ово ће имати утицаја и на минерално-сировински комплекс, који је један од главних извора енергије.

У погледу смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, пред државама Западног Балкана су  изазови,  чије испуњавање ће знатно утицати на развој привреде у целини. Ти изазови се могу посматрати и као развојне прилике, при чему се мисли пре свега на:

  • могуће обавезе смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште за post-Kyotski период (након 2012. године),
  • повећање енергетске ефикасности и већу примену обновљивих извора енергије,
  • коришћење механизма чистог развоја,
  • укључивање у Европски систем трговања емисијским јединицама гасова са ефектом стаклене баште,
  • развој и примена технологија издвајања и складиштење CO2,
  • суизгарање у термоелектранама на угаљ.

На крају, домаћин скупа Божа Марковић је истакао да ће ускоро бити једна конференција, може се рећи, затвореније типа на Копаонику, где ће Национални комитет CIRED (Congrès International des Réseaux Electriques de Distribution) Србије (као професионална и стручна организација), посвећена размени знања и искуства у области дистрибуције електричне енергије, али у одуству научног кадра који се у великој мери бави овом проблематиком. Требва окупљати истакнуте стручњаке из електропривредних организација, електротехничких факултета и института, пројектних, извођачких и производних организација са територије Србије и региона.

Проф. Весна Плочић је додала: „Треба радити интезивније на повећању пословне способности, вештина и знања оних који учествују у активностима, који сваке друге године организују конференцију и изложбу где су постављена најновија достигнућа и најбоље праксе у технологији и управљању техничком страном електродистрибуције. Између конференција CIRED организује посебне радне групе на актуелне теме које су од кључног значаја за електродистрибутивну заједницу. Следећа конференција ће се одржати у Шпанији у Мадриду у периоду од 3-6. јуна 2019. године. У овоме мас-медији имају врло запажену улогу.

Остали судионици скупа су истакли, да  усвојеним ИМС процедурама и упутствима од стране ODS одређују се начини и поступци на основу којих се извршавају активности на извођењу радова на DEES. Безбедоносни поступци који се предузимају пре и током извођења рада укључују мере којима се смањују или уклањају опасности које произлазе из извршења посла на DEES, а извршиоцима и извођачима који су ангажовани по више основа, обавезују да ефикасно елиминишу евентуалну појаву акцидената током извођења радова.

Посебан акценат на Округлом столу је дат питању регулисање уласка у EEO, будући да за разне врсте послова који се изводе унутар ЕЕО или у њиховој непосредној близини, потребно издати одговарајуће документе на основу који ће надређени диспечерски центри дати сагласност на улазак, као и издати одговарајуће документе на основу који ће се приступити извођењу радова на DEES.

Као закључак  истичемо: У државама Западног Балкана постоји значајан потенцијал обновљивих извора енергије. У протеклом периоду донесене су одређене одлуке у вези са искоришћењем обновљивих извора енергије, међутим, није дошло до значајнијег инвестирања. Да би се реализовао нацрт стратегије развоја енергетике из области обновљивих извора енергије потребно је обезбиједити подстицајна средства према критеријима економске ефективности. Да би до 2030. године требало подстицати оне пројекте који на ранг листи заузимају боље позиције.  Не може се очекивати да се подстичу сви планирани објекти за производњу електричне енергије из обновљивих извора у кратком временском интервалу.


# Драгиша Марковић Душан Остојић Житковац Божа Марковић - Несврћанин енергетика Бања Лука Нови Пазар Радомир Биочанин глобална екологија
@zubarcina @


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима