"Чипс за Алексинац"

Дулићева најава није се ни „охладила“, а Неверне Томе такође су апеловале: Људи, не објављујте овакве вести и не ризикујте наше животе! Шта ако их прочита неко у Америци? Било је и афористичара у покушају: да су шкриљци у Алексинцу раније откривени Гадафи би био спасен. Нису изостале ни „црне“ прогнозе: Хилари Клинтон је изразила забринутост за људска права у Алексинцу, а САД разматрају могућност предузимања хуманитарне акције за спас становништва. Ипак, виртуелни и реални коментатори, и они у Алексинцу и ван њега, скоро су сагласни у оцени да је још један „проналазак“ нафте у Србији део предизборне кампање.

- Дошло је време да се експлоатишу уљни шкриљци не зато што се ближе избори, већ зато што су цене нафте скочиле, па је то постало реално и економски исплативо. Ако бисмо од овог тренутка почели да радимо на овом пројекту прва експлоатација би кренула за шест или седам година - рекао је министар Дулић у Алексинцу, око Нове године, додајући да ће ових дана стићи елаборат који ће потврдити да у том налазишту постоје резерве од 400 милиона тона уљних шкриљаца погодних за експлоатацију. Годишње би се експлоатисало око пет милиона тона шкриљаца, од чега би се добило до 600.000 тона нафте, што би задовољило до 15 одсто потреба Србије за нафтом и смањило зависност од увоза. Овакав посао обезбедио би око 2.000 нових радних места. Председник Србије Борис Тадић потврдио је такве наде, оцењујући да су уљни шкриљци још једна „шанса Србије“.

Влада Србије је потом, 12. јануара, усвојила одлуку о тендеру за избор консултанта који ће припремити избор стратешког партнера за експлоатацију уљних шкриљаца. У неколико јавних иступа менажмент НИС-а наговештавао је заинтересованост те компаније и њеног већинског власника, руског Гаспромњефта да се укључи у овакав посао. Интересовање за стратешко партнерство са Србијом изразио је и британско-руски инвестициони фонд Зао стар, чији су стручњаци проценили да би Србија за неколико деценија могла да оствари добит од продаје алексиначке нафте од око 60 милијарди долара, а уколико би се добили и нафтни деривати - до 180 милијарди долара. Као потенцијални стратешки партнери помињу се и Естонци, који имају озбиљно искуство у производњи уљних шкриљаца.

С друге стране, у јавности су се појавиле озбиљне примедбе да налазишта уљних шкриљаца у алексиначком басену нису довољно истражена, а да су подаци о томе непрецизни. Дулићеве јавне „процене“ разликују се, рецимо, од оних у државној Стратегији управљања минерално-сировинским комплексом из 2010. године, где се процењује да у Алексинцу има око 1,8 милијарди тона уљних шкриљаца, из којих се може добити око 190 милиона тона нафте. Такође, може се чути да нафта добијена из уљних шкриљаца није квалитетна као сирова нафта, а из ње се не може добити бензин већ мазут и лож-уље. Цена нафте добијене из шкриљаца је до 50 долара по барелу, док је сирова нафта бар дупло скупља.

Упркос тврдњама Дулића да би се у процесу експлоатације поштовали сви стандарди заштите животне средине, еколози су упозорили да је реч о „најопаснијој и најпрљавијој технологији“ која је изазвала штетне последице у свим земљама које је имају. У Канади су одустали од таквог „добијања нафте“, Бугари су недавно „истерали“ америчку нафтну компанију „Шеврон“ која је експлоатисала гас из уљних шкриљаца, а „питање је докле ће ЕУ да толерише експлоатацију у Естонији“. У алексиначком Еколошком удружењу против експлоатације шкриљаца „Еко-Ал“, формираном ових дана, проценили су да би евентуална прерада шкриљаца могла озбиљно да угрози биљни и животињски свет све до Крушевца, Ниша и Сокобање, а у догледно време „и читав црноморски слив“.

- Не верујем да би Министарство екологије и министар Дулић излазили у јавност, а да претходно немају озбиљне податке о свему. Експлоатација и прерада уљних шкриљаца у Алексинцу је велики и храбар пројекат, али пажљиво треба разрадити сваки детаљ и решити бројне проблеме пре него што се у њега уђе. Аргументи „за“ су економски - покрила би се трећина увоза нафте од стране Србије, остварио би се значајан приход и запослило би се доста људи. Али, оваква технологија је скупа, а и опасна по екологију, тако да у свету настоје да уљне шкриљце експлоатишу ван насељених области. Овде је реч о насељеном месту, поред којег су бања, језера и подземне воде које пијемо. Прашина и гасови ће загађивати ваздух, у подземне воде продираће штетне материје, а падавине ће спирати тешке метале са отпадне јаловине које ће бити доста и они ће опет ићи у подземне воде - каже за Данас геохемичар Павле Премовић, професор Природно-математичког факултета у Нишу и некадашњи професор Универзитета „Пјер и Марија Кири“ у Паризу, који дуже од три деценије истражује уљне шкриљце.

Он прецизира да су шкрљци древно језерско блато. Пошто има наговештаја да би Србија могла да направи споразум са Естонијом, па и да користи исти метод експлоатације, требало би водити рачуна о међусобним разликама. Естонски шкриљци, из којих се добија електрична енергија и цемент (од неорганског дела), стари су 300 милиона година и имају до 40 одсто керогена, нерастворене органске материје из које се добија нафта под великим притиском и температуром. Алексиначки шкриљци су другачији, остали су при површини земље, стари су десет до 15 милиона година, а у просеку имају само десет одсто керогена.

- Цео процес захтева јако велику температуру - изнад 600 степени Ц, јако велику енергију и „жедан“ је. Како се очекује више од 500.000 тона нафте годишње, то значи да ће бити потребно да се ископа више од пет милиона тона шкриљаца, пошто је за једну тону нафте потребно најмање десет тона шкриљаца. За грејање ће бити потребно више од пола милиона тона угља годишње. Такође, за сваку тону тону шкриљаца потребно је пет тона воде, коју неће бити једноставно обезбедити. Годишње ће се створити више од пет милиона тона јаловине. Због добијање „другачије“ нафте из шкриљаца и наше рафинерије би морале да буду реорганизоване. При том, треба знати да су уљни шкриљци - скромно гориво. Они имају енергију као чипс. Угаљ, на пример, даје даје далеко више енергије - каже Премовић.

Председник општине Алексинац Иван Динић додаје да се о резервама уљних шкриљаца у овом крају зна деценијама уназад. Он се слаже да би најављени посао могао имати великих економских ефеката, али сматра да Србија још увек нема прецизне податке о налазишту, процесу прераде и еколошким последицама. Према његовој процени, нафта из алексиначких уљних шкриљаца могла би да се добије најраније за шест година, уколико би на пројекту почело да се ради озбиљно и одмах.

- Прича није без основа, али је преурањена. „Бомбастичне“ најаве о великом налазишту, експлоатацији и добитку личе на предизборни маркетинг у оквиру кампање за предстојеће изборе. Бојим се да ће се после избора потпуно заборавити на све ово. С друге стране, сматрам да су и приче о могућој еколошкој катастрофи претеране. Додуше, сами Естонци су нам отворено рекли да тешка индустрија и екологија не иду руку под руку, мада они воде рачуна о еколошким стандардима. Рекли су нам и да у преради шкриљаца има чак 80 одсто пепела који није могуће увек контролисати. Али, стручњаци кажу да експлоатација уљних шкриљаца мање загађује околину него термоелектране, а Алексинац је већ имао активне руднике угља, па је све било у оквиру допуштеног загађења. На крају, понешто треба и жртвовати да би се кренуло напред. Алексинац је сада еколошки чист, али спада у групу најнеразвијенијих општина у Србији - каже Димић за Данас.

Пре него што евентуално одлуче да „забораве“ велика обећања о „спасоносним“ уљним шкриљцима, надлежни би требало да се сете где су их дали. Према статистичким подацима, стопа незапослености у економски девастираном Алексинцу данас је достигла рекордних 40 одсто, што је неупоредиво више од републичког просека. Просечна плата нижа је од 30.000 динара, што је значајно мање од републичког просека, који је у децембру 2011. износио скоро 44.000 динара. Суморна статистика вероватно је допринела томе да у овом градићу, са 54.000 становника, данас живи четири хиљаде људи мање него пре једне деценије.

Холандски модел је најбољи за Србију

- Најдаље у технологији експлоатације и прераде уљних шкриљаца отишли су Холанђани, где је компанија „Шел“ напустила класичан начин, који се примењује и у Естонији. Холанђани уљне шкриљце греју на лицу места, унутар земље, због чега копају дубоке канале и бунаре, у које спуштају грејаче од злата, сребра и бакра, а около замрзну велике количине воде. Са тако модерним процесом могуће је добити прву нафту тек након три године, и то 1.600 тона нафте дневно. Сматрам да би ово решење било једино право за Србију - каже Павле Премовић, додајући да је на пројекту експлоатације и прераде шкриљаца у Алексинцу потребно ангажовати домаће и стране стручњаке.

www.danas.rs