Буџет општине за 2014. годину и поређење са претходним периодом

Буџет јесте један од најважнијих аката које општина доноси, а у календарском периоду од једне године, свакако, најважнији. Њиме се одређује колико ће новца ући у општинску касу, али и на који начин ће се тај новац потрошити.

Председник општине назвао је овај буџет штедљивим. Да ли је у праву и зашто је он различит од оног којег је прошле године председник Скупштине општине назвао развојним покушаћемо да разјаснимо у овом тексту.

Најпре, једно поређење буџета са буџетима донетим у претходном периоду. Није реално поредити буџет са финансијским плановима из 70-тих и 80-тих година прошлог века, када је финансирање било много стабилније, а општина је имала јаче ингеренције у погледу пореске политике. С друге стране, ти документи и нису баш најдоступнији, као ни они из 90-тих. Стога смо се позабавили финансијским плановим од 2006. године на овамо. За поређење смо узели прве инстанце у буџету, јер се на крају и пореди прва инстанца буџета за 2014. годину. Најреалније би било поредити завршне рачуне, међутим, још увек то није изводљиво ни за текућу годину.

Квантитативно, одмах се примети износ буџета. Од тадашњих 345 милиона динара на расходној страни, стигли смо до рекордних 1,268 милијарди динара. Или, уколико вам је лакше, са тадашњих 4 милиона евра, буџет је нарастао на 11 милиона евра (курс на дан доношења буџета). Дакле, општина располаже са вишеструко више новца и тај новац троши.

Оно што је индикативно јесте да први пут улазимо у буџетски дефицит. Из овог разлога буџет се не може никако назвати штедљивим. Резултат штедње треба да остане вишеструка вредност уложеног, али из плана се не види да ће општина имати финансијске пласмане. Негативни резултат биће, први пут, покривен из оствареног вишка ове године. До сада је тај вишак распоређиван посебним актом. Ребаланском буџета за 2013. годину предвиђен је још већи дефицит од готово 114 милиона динара, тако да није јасно како су одборници прихватили овакву одредбу у буџету. Другим речима, распоредили су оно што не постоји. Имајући у виду да је и Министарство финансија најпре исказало суфицит у јануару, а онда га тајновито прерачунала у дефицит, овакве грешке и нису толико страшне, али нас понашање "господара наших пара" нимало не охрабрује.

У непосредном поређењу са претходном годином расходи су већи за 38%. У поређењу са ребалансом они су подједнаки, међутим, најбољи начин поређења буџета јесте поређење пријекција, јер је готово известан и ребаланс у 2014. години, а из претходно изреченог доводи се у знак питања и ребаланс за 2013. годину. Прошлогодишњи буџет је председник Скупштине општине (приликом прославе другог и уједно претпоследњег дана рада клизалишта) најавио као развојни. Од развоја није било ништа осим што је окончана вишегодишња изградња дела улице Т. Ђорђевића, реконструкција дела улице М. Поповића, као и по многима непотребна, изградња платоа испред Дома културе. "Инвестиција" грамера, на конто добијених 4 милиона евра из републичке касе, не може буџет окаректарисати развојним. 

Квалитативно, долази до незнатне структуре прихода, али и расхода. На расходној страни велики су издаци за плате. За око 800 запослених (по подацима о кретању броја запослених) издвајало се 142 милиона 2006 године, а сада је тај износ нарастао на 330 милиона. Просечна општинска плата је порасла за више од дупло. У укупним расходима учешће зарада је опало са 41% на 26% посто. Ово смањење може бити позитивно карактерисано, међутим, треба имати у виду да је смањено и издавање за капитална улагања. 242 милиона динара, или 19% је мање у односу на 282 милиона или издвојених 31%. Имајући у виду да је маса овог новца у прошлости одлазила на реконструкције општинских зграда, као и на куповину аутомобила, не видимо много места за изградњу нових саобраћајница или проширење водоводне и канализационе мреже (саставни део буџетског акта јесте и дугорочни план инвестиционог улагања). Највеће повећање је на ставци Копишћење роба и услуга. Трошкови рада општинске администрације појешће 382 милиона динара. Како се стварно троши тај новац ствар је појединачних служби и предузећа.

Неко је набројао да је ове године набављено чак 7 аутомобила из општинског буџета и већина тих аутомобила спада у луксузнију класу. Наравно, ни један није набављен у поступку јавне набавке, већ непосредном погодбом. Питање је, зашто општина није провела поступак јавне набавке за свих 7 аутомобила. Уколико је просечна цена 20 хиљада евра, то је 140 хиљада евра. То је већи део изграђеног платоа испред Дома културе, који јесте оспораван, али ће остати алексинчанима. О потреби да се набаве аутомобили, и њиховој употреби је било речи на другим сајтовима, а сигурно ће бити писано и убудуће, наравно уз поуздану информацију о броју набављених аутомобила.

Нејасна је ставка од 21 милион динара намењена за информисање и то као "јавним нефинансијским предузећима". Претпостављамо да су ово средства намењена за функционисање ТВ и Радио Алта, као и других медија и издавача. Није јасно, како у овом, тако и другим недефинисаним случајевима како ће се средства делити.

На приходној страни дошло је до значајног раста општинских прихода 2012. као и 2013. године, али је очекивано да се тај тренд неће наставити и у наредној години. Порески приходи су незнатно порасли, али оно што ће, након очекиваних новогодишњих честитки председника (општине и СО) грађане "обрадовати", јесу "честитке" које ће добити у току године. Наиме, део недостајућих прихода општина ће надоместити приметним повећањем пореза на имовину - у просеку троструко. Од прошлогодишње пројекције 33 милиона динара, ова ставка је нарасла на 93 милиона динара. То је објашњено да је порез на имовину надоместио укинуту таксу за градско грађевинско земљиште, међутим, грађани ће добити двоструки или вишеструки прошлогодишњи износ, зависно од зоне.

Смернице приходне стране је општина добила са републичког нивоа, јер, знамо да пореску политику воде републичка законодавна и извршна тела. Општини је остао корективни фактор, али ничим општина није условљена по питању расходне стране. Ипак, "ушушканост" јавних предузећа, која су још увек далеко од тржишне логике има своју цену. Слична је ситуација и у осталим општинама. Решавање те ситуације је још увек на реторичком нивоу.

Приликом оцене овог буџета, како не постоји јасна намена (осим "неуравнотежености") може се радити метода елиминације. Буџет сигурно није развојни, карактер "штедљивог" не стоји. Уколико 60% и више одлази на плате и расходе управе, буџет није развојни. Социјалним се може сматрати само уколико имамо у виду запослене у управи и јавним предузећима. Стабилизациони није, зато што се уопште и не дотиче привреде, а грађанство ће оптеретити повећаним порезом на имовину. Ако се конзервативним може назвати буџет чија је сврха преживљавање, онда је конзервативни. У другом случају, назвали би га расипничким.