Београдско (кошаркашко) оздрављење?

На пример, око протеклих силних јануарских празника био сам угошћен на слави у Алексинцу, где је домаћин почетак здравице овако срочио: "Драги гости и зете мој!" У принципу, ту нема ништа чудно, али знам да човек има три сина, нема ћерку, последично ни зета, па се питам: где је зет, односно - није ли правилније написати - "драги гости и'зете мој", што би битно променило смисао реченице, али - наш правопис је чудо...

Елем, баскет у Србији је нешто озбиљнија тема, па да се мало и ја похвалим. Пред прошлонедељно жребање учесника квалификационих турнира за Олимпијске игре у Рију 2016. године "омакла" ми се грешка - помислио сам да ће можда Хрватска бити са нама у Београду, колико да се појача турнир, привуче више гледалаца и врати који евро у празњикаву касицу, али су нам вољом жреба (братић Њофра каже - "Саше Ђорђевића") додељени Ангола и Порторико, односно Јапан, Чешка и Летонија. Мислим да у Манили Француска, као и ми, неће имати већих проблема да се квалификује - Турска ван своје државе тешко да ће нешто починити, Канаду треба озбиљно схватити. У Торину ће, међутим, бити паклено - Италија или Грчка, можда Хрватска, ако коначно реши бројне репрезентативне проблеме...

Елем, предвиђам три европска победника турнира, одајем признање свим људима из Савеза, посебно Драгану Ђиласу, чији је председнички допринос учешћу Србије у Рију са мушком и женском селекцијом у баскету немерљив, али морам да напоменем, истине ради, и следеће: игром и пласманом на прошлогодишњем првенству Европе момци селектора Ђорђевића заслужили су овакав третман и пролаз даље, остаје им двоструко темпирање форме, избор најбољих у већој "конкуренцији", усклађивање календара уколико (а евидентно да хоће) Црвена звезда прође у осам најбољих тимова Европе, посебно са домаћом Суперлигом, али то су већ "слатке бриге"...

Друга назнака оздрављења домаћег баскета, осим репрезентативних селекција, свакако је Црвена звезда, која се изборила после пет мечева (скором од три победе) у групи Е за деобу другог места. Ево мог, ишчашеног, угла гледања. Думам да су Фенер и Дарушафака "ван игре", пошто Жељко опет иде сигурно у осам најбољих, а други турски састав "сигурно" не иде. Е сад, ко год победи барем једном Фенербахче рапидно му расту шансе за неким бољим местом у групи, а ко изгуби од Дарушафаке - проценти за четири знатно се смањују. Искуствено, а не навијачки, налазим да ће Фенер имати три пораза, Дарушафака толико победа после четрнаестог, последњег кола. Колико у наредна два дана биће делом ова моја теза на испиту, пошто у шестом кругу играју, рецимо, Ефес-Фенербахче и Дарушафака-Звезда...

Дакле, ЦЗ седам победа сигурно воде даље, али мислим да ће овај тим имати и бољи скор. Пословично Звезди ненаклоњени Њофра, који има нову идеју водиљу - "свака паметна реченица је тамна мрља на биографији праве будале" - одмах ме је питао на чему заснивам црвено-бели оптимизам? Прво, јесте кадровско лутање било дуго и делимично оправдано, али се дошло до респектабилног састава и добре, стабилне игре у оба правца. Предњачи тандем Јовић-Цирбес, који уз Милера и Кинсија, уз пословично стабилног Лазића, Симоновића и Штимца чини основну снагу тима. Друго, надградњу у односу на претходну сезону свакако поспешује, уз одличне странце, Марко Гудурић, око кога се ових дана повела некаква кампања "за и против", апсолутно непотребна. Да поновим своје мишљење - дечко има још мнооого да ради (скромна техника, селекција радњи у нападу и одбрани, кретње без лопте, превелика жеља да се по уласку на терен поентира и тако даље), али је гомила његових квалитета и број година испред мана, односно - при позиву за национални тим за корак је испред саиграча Симоновића и Дангубића, рецимо... Треће, статистички, ЦЗ је напредовала нападачки (просечно 78 поена, проценат шута за три 40, 66 што је врхунски), уз задржавање имиџа једне од најбољих дефанзивних структура (Локомотива, раскошна нападачки, једва је стигла да убаци 66 кошева). Коначно, уз нескривено добру атмосферу важни су и ресурси напретка - то је пре свега скори повратак Луке Митровића, као и уигравање појединих линија тима, можда и неко изненађење.

Е сад, не може све да буде потаман, нешто мора и да трпи, а то се најбоље видело у мечу са МЗТ-ом - нисам сигуран у овогодишњи даљи напредак Ребића, Симанића, Тејића и још неких момака...

Коначно, трећа светла тачка која разбија мрак српске кошаркице свакако је Мега Лекс, који је обезбедио место у плеј-офу АБА разбибриге, а који се није задовољио четвртом позицијом. После двадесет два меча Будућност има два пораза, ЦЗ и Цедевита по шест, а Мега само један више! Дакле, предстоје бурне завршнице, прво домаћег купа у Нишу, затим регионалне, на крају и Суперлиге (за коју, узгред, не знам када и како ће се одиграти, с обзиром на Звездино продужено учешће у Евролиги и репрезентативне припреме), у којима сам Мега Лексу у некој од претходних колумница већ пројектовао први клупски трофеј.

Биће времена за анализе, само да припоменем још једну од Њофриних учених фраза, а која ће бити јако важна пред наступајуће борбе за титуле, посебно на балканским просторима - "где је стида, ту је и поштења". Наравно, противтежа мојим назнакама оздрављења српског баскета је чињеница да се више од осамдесет одсто позитивних дешавања везује - искључиво за Београд, али...

danas.rs