Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Антонић: Зашто ми Срби бежимо од свог календара по коме је ово 7522. година?

rss

01.01.2015. Курир, Новости

Етнолог Драгомир Антонић истиче да су се Срби одрекли свог календара и да је тренутно 7522. година.

„Сви који озбиљно изучавају календаре знају да је тренутно 7522. година, по старом српском календару. Ми из неког разлога бежимо и од тога“, каже Антонић за Новости.

Он додаје да се у свету данас користе 42 календара.

„У Бурми је тако 1375. година, Јеврејима 5774., Кинезима четири хиљаде седамсто и нека. Свој начин рачунања времена доскора је имала и Шведска“, каже Антонић и објашњава:

„Коришћење сопственог календара не значи одрицање од овога који је важећи на свету. То је  ствар договора.

Српски календар користио се све до краја 16. века. Према њему је рачунато време догађаја у свим повељама, документима, црквеним књигама…“, каже Антонић.

 

Драгомир Антонић је приредио Српски народни календар за 2014 - 7522. годину

У „Српском народном календару“ су зналачки, повремено и духовито, забележена и описана народна веровања, знања и обичаји које су Срби чували кроз васколику историју. Српска историја није била лака а ни кратка. Траје преко седам хиљада и пет стотина година. Календар којим су се Срби некад служили а који нису заборавили најстарији је на свету. Рачунајући време по њему, 2014. година је 7522. Срби немају никаквог разлога нити смеју да одбаце преко пет и по хиљада година своје историје, јер у историји су садржане многе мудрости које нам и данас могу бити од користи. Понешто из давне историје објављено је у „Српском народном календару“. Описана су веровања о Месецу, Сунцу и звездама. Сачувана су веровања о многим природним појавама и како се према њима ваља односити. Свака Крсна слава у Срба је забележена и једноставним речима описан живот светитеља чије се име слави. Велики православни и народни празници: Васкрс, Божић, Тројице, Преображење, празници Пресвете Богородице и сви други су пажљиво забележени. Објашњени су и народни празници којих нема у црквеним календарима: Некрштени дани, Пасји дани, Горешњаци, Девети уторак, Међудневице и други који су се сачували хиљадама година у народном веровању и обичајној ритуалној пракси. У „Српском народном календару“ забележен је значај сваког дана. Шта ваља ког дана радити, а шта не ваља. Који су дани обични, без обредних радњи, а којим данима би требало извести одређене радње. Све је засновано на миленијумском искуству и пракси сачуваној у народном памћењу Срба. Без измишљања. Данас је савремена наука доказала да су многе чињенице записане у народном веровању тачне.

 

Српски народни календар

Из Википедије, слободне енциклопедије
 
Српски народни календар представља скуп мање-више неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима. Народни календар се базира на црквеном календару Српске православне цркве али се од њега и доста разликује: по именима празника, којима је дао своја специфична обележја, месеце назвао старословенским именима или именима празника старословенске митологије, и дао им своја тумачења и начине израчунавања.

У српском календару године се рачунају од 5508. године п.н.е. Постоје два тумачења, по првом, то је година за коју се веровало да је година постања света, а по другом то је година почетка нове цивилизације, након Великог потопа. Ово време се такође, поклапа са почетком стварања старчевачке културе на просторима Балканског полуострва.

Година почиње 1. септембра као и у црквеном календару и има два полугођа: - ђурђевица (од Ђурђевдана до Митровдана) - митровица (од Митровдана до Ђурђевдана)

Српски календар био је званични календар свих српских држава до 19. века . По њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима. Он датира од периода винчанске културе, од 6. век п. н. е.а, на шта указује и симбол за време, који је какарактеристичан и приказује лук са два пресека. Најстарији запис о српским календару јесте један надгробни споменик из 6. века, исписиан ћирилицом .

Као званични српски календар, уводи Свети Сава у 13. веку, и користио се све до 19. века. Многи споменици, манастири датирани су по српским календару. Споменик кнезу Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић. На њему пише да се косовска битка одржала 6897. године.

 


# календар Српски народни календар Свети Сава Стефан Лазаревић крсна слава
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима