Злато из Пријепоља

Утисак је стваран и Пријепољчани јесу гостопримиви, јер још нисам чуо супротан утисак. Од дочека и труда да се задовоље летачи, до испраћаја и жеље, да се опет видимо. Ту атмосферу појачава и присуство породице Драгослава Дивца. Нека сенка туге и жал за ретко вредним спортистом, доприноси озбиљности и труду учесника такмичења, да се програм успешно одради. Чак ни неповољан, често леђни ветар, није био сметња, да се одраде 3 серије, без озбиљних повреда. Опет је победио Павле Маринковић. Слични услови су били и на прошлогодишњем такмичењу, па сам своје искуство сугерисао стартеру, да објави неповољне услове за полетање и одобри самоиницијативно полетање способнијим летачима, без обзира на стартне бројеве, да би остали стигли да полете у оптималнијим условима. Тако је и било, без већег задржавања и приговора. Допринос успешном статовању је дао раније тврдоглави дедица, власник доње суседне парцеле, уклањањем оних багремова, о које смо се чешали и качили при полетању. Остао је само мали орах, кога овери старији летач, али само једном огреботином. Циљ је био постављен у рупи, између високог дрвећа и стадиона, па је доста вртложило и уз јаку термику стварало неповољне услове за слетање. Изгледа, да је утакмица на стадиону била важнија?? Могла је те суботе и да изостане, обзиром на безбедније услове слетања на стадион. Ипак је озбиљна атмосфера допринела, да буде само 19 слетања на седиште и тумбање, без повреда.
Свечани ручак, додела награда и дружење није било у Сопотници, него у пријатној кафани на периферији Пријепоља. Поздрав и растанак са домаћинима тежак... Оста жеља и договор, да се летачи у Пријепољу поново активирају. Наш клуб ја на располагању, да обучи прву групу 5 до 7 летача и остаје упит осталим клубовима, да помогну преме могућностима.
Бар на тај начин, да се одужимо Драгославу Дивцу за пионирски труд и резултате.
Зоран Маринковић