Ђаци као таоци професора

Већина родитеља ученика основних и средњих школа у Србији с којима су разговарали новинари Данаса не подржава штрајк запослених у образовању, пре свега због чињенице да ће последице протеста осетити ученици. Они указују да запослени у другим делатностима имају више радних дана од просветних радника, а нижа примања, и замерају наставном особљу што не улаже више напора да знање пренесе ученицима.

- Није у реду што се у школама штрајкује. Свако од нас има проблем, јер му је плата много нижа него што то изискују потребе, али треба реално сагледати ствари. Требало би да се запитају како је људима који имају чак и нижу плату од њих, а много више радних дана морају да проведу на послу. Ако се њима увећају плате за 20 одсто држава и у другим делатностима мора да повећа плате - каже Тамара Стојковић, родитељ два ученика из основне школе у Новом Саду.

Штрајк не подржава ни Јасна Мирнић, мајка ученице новосадске Економске школе, напомињући да се ништа не постиже скраћивањем часова и да ће деца морати суботом да надокнађују изгубљене школске часове. Она сматра да би просветним радницима који штрајкују требало дати отказе и запослити младе људе који су на бироу и који хоће да раде.

У Шумадији је јавност подељена око захтева просветних радника за повећањем плата. Све је већи број Крагујевчана, нарочито међу родитељима деце школског узраста, којима су учестале побуне досадиле. Тако се, на пример, родитељ Драган Илић, радник и синдикални функционер у Застави оружју, солидарише са штрајком и захтевима просветних радника.

- Са синдикалног аспекта подржавам захтеве просветних радника. Сматрам, међутим, да њихов проблем мора што пре да буде решен како деца касније не би испаштала - сматра Илић.

Новинар Бранко Вучковић, чија ћерка је ученица Прве крагујевачке гимназије, истиче да му је већ "помало мука од тих сталних штрајкова просветних радника".

- Откад су ми деца пошла у школу не памтим ниједну школску годину без штрајкова, протеста и обуставе наставе због ратова, бомбардовања, или рестрикција струје. Мислим да је овај последњи штрајк срамота како за просветне раднике, тако и за државу. Највећу штету трпе ученици - каже Вучковић.

Слободанка Црнковић из Суботице, мајка три ученика, сматра да није фер да просветни радници једини буду "кажњени" замрзнутим платама, јер и њих такође погађа повећање трошкова живота. Она, међутим, наводи да просветари за свој рад не могу добити прелазну оцену.

- У нашем друштву радно место просветних радника не зависи од тога какав успех њихови ученици постижу, а они често доказују да их то и не занима. Мислим да је реч о недопустивој неодговорности. Сматрам да просветни радници не улажу потребан напор да своје знање пренесу деци. Ранији штрајкови, који су трајали по месец, два дана, оставили су видне последице на знање наше деце - напомиње Црнковић.

Њена суграђанка Катарина Ивановић, мајка ученика основне школе, не оспорава разлоге протеста, али као највећи проблем наводи тренутак који су наставници изабрали за штрајк.

- Оно што мени смета у њиховим протестима јесте чињеница да професори нашу децу на неки начин узимају за таоце. За мање од месец дана почеће распуст. Просветни радници су могли распуст да искористе да преговарају с Владом, али је очигледно да не желе да се одрекну слободног времена, већ штрајкују док траје настава - сматра Ивановић.

- Штрајк је оправдан због тога што многи који раде у јавним службама једино тако могу да остваре своја права. Деца су свакако на губитку, али је ово изгледа једини начин да Влада схвати тешку ситуацију, не само у просвети, него и у другим областима - тврди Драган Јанковић из Пирота.

Иако се већина ученика у шабачкој општини привикла на скраћену наставу, њихови родитељи немају разумевање за штрајк. Миланка Перић, дипломирани економиста, сматра да деца највише трпе. Она једино подржава захтев за повећање плата помоћном особљу. Како каже, наставници с високом спремом за двоструко краћу радну недељу имају вишу плату од колега с факултетском дипломом у привреди.

Љиљана Петровић, економски техничар из Шапца, пита се да ли ће после повећања плата наставници и професори побољшати свој рад, или ће се вратити на старо.

- Чак и сада професори ђацима задају контролне задатке као да час траје 45 минута. Матуранти су много времена утрошили на екскурзију, а долазе пријемни испити за факултете, тако да ће се крајем школске године наћи у незавидној ситуацији - каже Петровић.

Почели преговори синдиката и Владе

Преговори три репрезентативна синдиката просветних радника с Владом почели су јуче поподне, али до закључења овог издања није саопштено да ли су министри финансија и просвете прихватили захтеве за повећањем цене рада од 20 одсто у идућој години и увећање коефицијената ненаставном особљу. Према подацима синдиката у Србији штрајкују запослени у више од 1.300 основних и средњих школа.